Na današnji dan preminuo je legenda Niša i Palilule – Živojin Isaković Čokalija – Niški.Press

Postoje ljudi koji ne odu kada ih ispratimo na večni počinak. Ostanu u ulicama kojima su prolazili, u pričama koje se prepričavaju, u pesmama koje se pevaju i onda kada mnogi više i ne znaju ko ih je napisao. Takav je bio Živojin Isaković Čokalija. Veliki Palilulac, muzičar, stvaralac, čovek koji je svojim talentom i duhom ostavio trag koji vreme ne može da izbriše. Na današnji dan 2017. napustio nas je fizički, ali je ostao deo Niša, onog starog, toplog i ljudskog Niša koji svi nosimo negde duboko u sebi.

Poznati niški muzičar i najpoznatiji Palilulac Živojin Isaković Čokalija preminuo je u osamdesetoj godini života. Ostao je upamćen kao autor pesama koje su obeležile jedan period grada, ali pre svega po hitu „Kude je taj Niš“, pesmi koja je pratila uspehe Fudbalskog kluba Radnički u Kupu UEFA osamdesetih godina prošlog veka. Oni koji su ga poznavali govorili su da je Radnički voleo isto onoliko koliko je voleo svoju harmoniku, Niš i Palilulu.

Čokalija nije bio samo autor brojnih pesama i hitova. Bio je čuvar jednog vremena, jednog govora i jednog načina života. Znao je da u nekoliko stihova kaže više o Nišu nego što bi mnogi mogli u čitavoj knjizi. Njegova Palilula nije bila samo gradska opština, već način razmišljanja, posebna emocija i karakter koji su generacije Nišlija prepoznavale kao svoj. Zato nije slučajno što je upravo on bio jedan od pokretača manifestacije „Palilulsko veče“, događaja koji decenijama okuplja ljude i čuva duh starog Niša. Mlađima će ostati u sećanju po prijatnoj melodiji koja je dopirala iz njegove harmonike tokom Palilulskih večeri poslednjih godina, dok će ga starije generacije pamtiti iz kafana i sa brojnih nastupa. Muzikom se bavio čitavog života, a od svoje harmonike nije se odvajao ni u poznim godinama.

Imao sam tu čast da kao idejni tvorac i producent o njemu napravim film „Kude je taj Niš“, u režiji Vladimira Ristića, takođe Palilulca. Film je 2019. zatvorio Filmske susrete u Nišu, što smatram jednom od najlepših počasti koje je naš grad mogao da oda čoveku koji ga je toliko voleo. Dok smo radili film, postalo mi je jasno da ne pričamo samo priču o jednom muzičaru, već o jednom vremenu koje polako nestaje i koje moramo sačuvati od zaborava. Čokalija je bio jedan od onih ljudi koji su znali da od običnog razgovora naprave pesmu, a od pesme uspomenu koja traje decenijama.

Zato sam film postavio na svoj YouTube kanal. Ne samo zbog onih koji ga nisu gledali, već zbog novih generacija koje dolaze. Zbog mladih ljudi koji treba da znaju ko su bili ljudi koji su gradili identitet ovog grada. I zbog svih nas koji ponekad poželimo da se vratimo u vreme kada je Niš imao neki drugačiji ritam, toplinu i dušu. Sećanje nije samo pogled unazad, već obaveza da ono vredno sačuvamo za budućnost.

Izvor/ Saznaj više: niksevesti.rs