Anatomija jedne ljubavi

Kamenko M. Marković bavi se Rembrantovim delom 58 godina. Tom svojom aktivnošću ispisao je jednu blistavu stranicu svetske istorije umetnosti. Danas se sa ushićenjem čitaju njegove knjige i prepričavaju njegova predavanja.

Kamenko M. Marković je 1968. objavio svoj prvi rad o Rembrantu van Rajnu (1606-1669). Te godine započeo je i obeležavanje važnih datuma iz Rembrantove biografije; datum rodjenja i dan umetnikove smrti. Obeležavanje ovih datuma, od tada do danas, traje kontinuirano 58 godina. Čini to na taj način što širom Srbije, ali i van njenih granica drži predavanja o Rembrantovim dometima u umetnosti, prikazujući ga kao nenadmašnog slikarskog genija, vanrednog crtača, i bakropisca, boljeg od svih u istoriji umetnosti.

Marković je od istorije umetnosti načinio svoju jedinu ljubav i svoje jedino zadovoljstvo. U tom neobičnom i uzbudljivom životu, Rembrant je bio i ostao Markovićev oltar Sunca.

Opčinjen genijalnošću ovog baroknog umetnika, Marković se sav predao izučavanju Rembrantovog života i dela. Boravio je nekoliko puta u Rembrantovoj domovini, istražujući svaki segment umetnikovog života, i vremenom izrastao u jednog od najznačajunih istraživača Rembrantovog dela u svetu.

Kamenko M. Marković je proputovao svet, boravio na specijalizaciji u Holandiji i Francuskoj, video celog Rembranta i slovi za odličnog poznavaoca holandskog i flamanskog baroka.

Valja znati da je Marković pre svega, sjajan stilista, i da je napisao veliki broj odličnih radova o umetnicima holandskog i belgijskog baroka. Tom svetu pripada i jedan broj radova o francuskim umetnicima epohe rokokoa.

Markovićeva predavanja na univerzitetu ostvarena zadivljujućim žarom opijala su dušu studenata kao otrov. Njemu, neosporno, nije bilo potrebno, da podstiče oganj svoje mašte, večno užarene i raspaljene ali je uvek smatrao da su predavanja kratka i nedovoljna da bi se na njima u celosti sagledao jedan Rembrant, Velaskez ili Piter Paul Rubens. Posedovao je ogromnu strast, uporedo sa ogromnom voljom, takav je on bio pedagog.

Predavao je Opštu istoriju umetnosti Novog veka, razdoblje od kasnogotičke umetnosti do impresionizma, na Katedrri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, gde je sa nezabeleženom strašću govorio o umetnicima baroka i rokokoa. Sa istim oduševljenjem predavao je master- studentima na Fakultetu umetnosti u Zvečanu, studentima na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru i na Departmanu tog univerziteta u Nišu.

Kamenko M. Marković održao je o Rembrantu širom Srbije više od 330 predavanja i tribina, napisao oko 300 tekstova za štampane medije i portale, objavio brojne naučne radove u zemlji i inostranstvu, tri knjige, i veliki broj kataloga nastalih u čast Rembrantovog rodjendana ili pak povodom godišnjica velikih slikarevih dela. Godine 2006. zajedno sa Ivicom Živkovićem i Zlatkom Pavlovićem načinio je kopije Rembrantovih dela, povodom 400 godina od rodjenja slavnog umetnika.

Maja 2014. Marković je učestvovao na naučnoj konferenciji u Sofiji, upriličenoj povodom 145 godina od osnivanja Bugarske akademije nauka. Tom prilikom on je govorio o Rembrantovoj slici „Kvint Fabije Maksim“( 177 X 179 cm.).

Ovu veoma zanimljivu sliku, sudeći na osnovu sačuvanih reprodukcija, kupio je 1931. Knez Pavle Karadjordjević i ona je bila sastavni deo kolekcije slika, skulptura i predmeta primenjene umetnosti, smeštenih u Belom dvoru, u Beogradu. Nakon aprilskog sloma 1941. ona je zajedno sa ostalim eksponatima evakuisana. Posle Drugog svetskog rata njoj se gubi svaki tra. Danas se zvanično vodi kao nestala.

Izvor/ Saznaj više: niskevesti.rs