Male rane, ogrebotine i posekotine kod pasa i mačaka, kada je dovoljna nega kod kuće a kada se ide veterinaru

Rana kod ljubimca se ne ponaša kao rana kod čoveka

Kada se čovek poseče, ranu opere, previje i zaboravi na nju do sledećeg previjanja. Kod psa i mačke ni jedan od tih koraka ne ide sam od sebe. Rana je skrivena ispod dlake pa se često otkrije tek kada se pojavi neprijatan miris ili kada ljubimac počne uporno da liže jedno mesto. Koža životinja je na većini tela tanja od ljudske, a ispod nje se nalazi vrlo pokretljivo potkožno tkivo, zbog čega se prljavština lako uvuče u dubinu i napravi džep koji se spolja ne vidi. I najvažnije, ljubimac ne razume da ranu treba ostaviti na miru. Zato ogrebotina koja bi kod čoveka zarasla sama za pet dana kod psa ume za isto vreme da se pretvori u upalu veličine dlana.

Zbog toga je prvo pitanje uvek isto, da li je ovo rana koju mogu sama da negujem ili je ovo rana za veterinara. Odgovor nije stvar procene na oko, već nekoliko jasnih znakova koje svaki vlasnik može da prepozna u prvih nekoliko minuta.

Rana koju u većini slučajeva možete negovati kod kuće

To je površna povreda kroz koju se ne vidi ni mišić ni belo tkivo, kraća od dva centimetra, sa ivicama koje same prijanjaju jedna na drugu. Krvarenje je slabo i staje samo za nekoliko minuta uz blagi pritisak. Nastala je od granja, žbuna, ograde, kandže drugog ljubimca u kratkoj svađi ili od sopstvenog češanja. Ljubimac normalno hoda, normalno jede i pije, nije uznemiren više od uobičajenog i dozvoljava da mu se to mesto dotakne.

U tu grupu spadaju i sitne oderotine na jastučićima šapa, blago ogulјena koža na laktu kod krupnih rasa koje leže na tvrdom, ogrebotine na njušci posle šetnje kroz visoku travu i površne ranice koje ostanu posle vađenja krpelja.

Rana sa kojom se ne čeka do sutra

Kod veterinara se ide odmah ako krvarenje ide u ritmu srca ili ne staje posle pet minuta pritiska, ako rana zjapi tako da se ivice ne spajaju, ako se kroz nju vidi tkivo drugačije boje od kože, ako je nastala od ugriza druge životinje, ako se nalazi na oku, u blizini oka, na grudnom košu, na trbuhu ili u predelu genitalija, ako ljubimac ne staje na nogu, ako ima temperaturu, ako je bezvoljan, odbija hranu ili se skriva.

Ugriz zaslužuje posebno mesto na tom spisku. Zub pravi malu ulaznu rupu i veliku štetu ispod nje, ubacuje bakterije duboko u tkivo i zatvara se za sat vremena, pa spolja izgleda bezazleno. Kod mačaka posle tuče takva rana redovno završi kao apsces četvrtog ili petog dana, sa otokom, bolom i temperaturom. Ubodne rane od žice, štapa ili čkalja isto se ne leče kod kuće, jer se moraju otvoriti i isprati u dubinu.

Ako od povrede prođe više od dvanaest sati a rana je bila prljava, procena je takođe posao veterinara, jer se posle tog vremena rane obično više ne šiju već se leče kao otvorene.

Šta se radi u prvih pola sata

Prvi korak je da se ljubimac umiri i pridrži, jer bol i strah menjaju ponašanje čak i najmirnijeg psa. Ako je moguće, oko rane se sasvim kratko skrati dlaka, zato što dlaka upija sekret, lepi se za površinu i pravi idealno mesto za bakterije.

Rana se ispira. Najbolje je fiziološkim rastvorom, a ako ga nema, čistom mlakom vodom u obilnoj količini. Cilj je mehanički iznositi prljavštinu, ne dezinfikovati na silu. Vodonik peroksid, alkohol, žestoka rakija i jodna tinktura ne idu direktno u ranu, jer oštećuju upravo one žive ćelije od kojih zarastanje zavisi i produžavaju ceo proces. Isto važi i za ljudske kreme sa kortikosteroidima, koje smanjuju crvenilo i time varaju vlasnika, a usporavaju obnovu tkiva.

Posle ispiranja površina se blago osuši čistom gazom, nikada trljanjem, i tek onda se nanosi zaštitni sloj. Zavoj se stavlja samo ako se rana nalazi na mestu koje se stalno prlja, i to tako da propušta krv u prstu ispod njega. Prečvrsto stegnut zavoj na šapi za nekoliko sati ume da napravi veći problem od same rane.

Zašto lizanje pokvari i najbolju negu

U narodu se veruje da pas ranu leči jezikom. Delimično je tačno da pljuvačka ima antibakterijske komponente, ali je mnogo važnije ono drugo. Jezik psa i mačke je grub, mehanički skida mladu granulaciju koja se stvorila preko noći i vraća zarastanje na početak. Uz to usna duplja nosi bakterije koje u ranu ne treba unositi. Mačke idu i korak dalje, jer njihov jezik radi kao turpija.

Zato svaka nega rane kod kuće mora da ima i deo koji sprečava lizanje, kragnu, meki okovratnik, majicu preko tela ili barem dosledno odvraćanje pažnje u periodu dok se sloj upija. Preparat koji stvara film i brzo se upija u tom pogledu je praktičniji od tečnih sredstava koja ostaju vlažna i sama pozivaju ljubimca da ih liže.

Šta na rani radi balzam na bazi voska i propolisa

Melem sa gustom podlogom na rani ima nekoliko poslova u isto vreme. Prvi je barijera. Zatvara površinu, zadržava vlagu u tkivu i sprečava da se stvori tvrda krasta ispod koje se sekret zadržava. Rane koje zarastaju u blago vlažnoj sredini zatvaraju se brže i sa manje ožiljka od onih koje se osuše na vazduhu, i to je danas osnovno pravilo savremene obrade rana.

Drugi posao je odbrana od infekcije, jer se aktivne materije zadrže na mestu umesto da ispare ili se obrišu. Treći je podrška obnovi, jer sloj tkiva koji se stvara na dnu rane najbolje raste kada nije stalno izložen suvom vazduhu i trenju.

Iz tog razloga vlasnici i veterinari sve češće posežu za gustim prirodnim preparatima, kakav je pet balzam za rane koji se pravi sa pojačanim biljnim ekstraktima, prirodnim voskovima i prečišćenim pčelinjim propolisom, bez ijedne sintetske komponente.

Sastojci koji tradicionalno stoje u osnovi ovakvih balzama

Propolis je materija kojom pčele zatvaraju i dezinfikuju košnicu, pa je logično što se vekovima koristi upravo na ranama. Sadrži flavonoide, aromatične kiseline i estre, deluje antibakterijski i protivupalno i podstiče obnovu tkiva. U prečišćenom obliku je ključna komponenta balzama namenjenih otvorenim ranama.

Neven je blag antiseptik koji se u narodnoj medicini najduže i najviše koristi za opekotine, čireve i lišaj. U cvetu ima karotenoida, fitosterola, sluzi, enzima i salicilne kiseline, zbog čega smiruje upalu i omekšava zadebljalu kožu oko rane.

Bokvica, latinski Plantago major, u listu ima oko četiri procenta tanina, pektina, vitamina C, saponozida i heterozid aukubozid. Sluzi prave zaštitni film, tanini blago stežu tkivo, a aukubozid deluje antimikrobno, pa bokvica smiruje osetljivu kožu oko povrede koja je od stalnog nanošenja često crvena.

Kantarion sa hipericinom, flavonoidnim heterozidima i taninima je biljka koja u ovakvim recepturama radi posao obnove epitela. Njegovo mesto u lečenju rana i opekotina na Balkanu poznato je generacijama.

Etarsko ulje čajnog drveta je jedno od retkih prirodnih sredstava koje u istoj kapi ima antibakterijsko, antivirusno i antifungalno delovanje, uz protivupalno i imunostimulativno svojstvo. Etarsko ulje lavande dopunjuje ga protivupalnim i antibakterijskim dejstvom i tradicionalno se koristi kod rana, povreda, opekotina i crvenila kože.

Vosak i maslinovo ulje čine podlogu koja odlučuje koliko će se sve navedeno zadržati na mestu. Hladno ceđeno maslinovo ulje bogato oleinskom kiselinom i vitaminom E prodire u kožu, pčelinji vosak zatvara površinu i pravi blagi okluzivni efekat, a biljni vosak candelilla daje laku razmazivost, što na osetljivom mestu nije mala stvar.

Kako se balzam koristi i koliko traje zarastanje

Balzam se nanosi na očišćenu i suvu ranu, u tankom sloju, dva do tri puta dnevno. Najvažnije nanošenje je uveče, jer ljubimac tada miruje najduže. Sloj se blago razmaže do ivica, ali ne trlja, a dlaka oko rane se drži skraćenom da se ne lepi.

Površne ogrebotine kod zdrave životinje obično se zatvore za pet do sedam dana. Nešto dublje oderotine i rane na jastučićima šapa traže dve do tri nedelje, jer se šapa stalno koristi. Prvi znak da nega radi je da rana prestane da vlaži, da se ivice povuku ka centru i da ljubimac prestane da traži to mesto. Ako se posle tri dana dosledne nege ništa nije promenilo ili se stanje pogoršalo, to je granica posle koje se ide na pregled.

Kod hirurških rana i posle sterilizacije nega se sprovodi samo po dogovoru sa veterinarom i nikada direktno na sveže šavove bez njegovog odobrenja.

Mačke zaslužuju dodatnu pažnju

Mačka liže sebe temeljnije od psa i sve što joj se nanese na kožu na kraju završi u ustima. Zato se kod mačaka nanosi izrazito tanak sloj, uvek se sačeka da se upije i uvek se obezbedi period u kome mačka ne može da dohvati mesto. Mačke su generalno osetljivije na etarska ulja od pasa, njihova jetra teže razgrađuje pojedine komponente, pa se kod mačaka svaki preparat koristi u manjoj količini i uz prethodnu konsultaciju sa veterinarom, posebno kod mladih mačića, starih i bolesnih životinja.

Šta ne treba raditi ni u kom slučaju

Rana se ne posipa antibiotskim praškom iz kućne apoteke, ne premazuje ljudskim mastima sa kortikosteroidima, ne zatvara lepljivom trakom direktno na kožu i ne ostavlja pod zavojem koji se ne menja danima. Krasta se ne skida na silu. Dlaka se ne šiša makazama u dubini rane, jer odsečene dlačice upadaju unutra i drže upalu. I ne menja se preparat svaka dva dana, zato što se rezultat na koži objektivno ne može oceniti pre tri do četiri dana dosledne primene.

Šta na kraju odlučuje o zarastanju

Kod ljubimaca zarastanje rane najviše zavisi od tri stvari, od dobrog ispiranja na početku, od toga da rana ostane zaštićena i nedirnuta, i od doslednosti vlasnika. Prirodni balzam sa propolisom, nevenom, bokvicom, kantarionom i uljima čajnog drveta i lavande radi upravo ono što je na maloj rani potrebno, štiti površinu, drži infekciju dalje i pomaže koži da se obnovi bez tvrde kraste. Uz to ostaje jedno pravilo koje vredi zapamtiti. Sve što je dublje od površine, sve što je od ugriza i sve što ide sa temperaturom i šepanjem nije tema za kućnu negu, nego za veterinarski pregled, i tu se ništa ne gubi ako se ode dan ranije.

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs