Ukus svrljiškog sira počinje na planinskim pašnjacima

Na svrljiškim planinama hrana nije samo ono što se iznese na sto. Ona je deo načina života, sećanja i tradicije koja se prenosi sav generacije na generaciju. Među proizvodima po kojima je ovaj kraj poznat posebno mesto zauzima svrljiški sir, jednostavan po sastavu, ali prepoznatljiv upravo po načinu na koji nastaje i podneblju iz kojeg dolazi.

Njegova priča počinje tamo gde počinje i svaki dobar sir, u mleku. U Svrljigu se tradicionalno koristilo punomasno ovčje ili mešano mleko. Za razliku od krajeva u kojima se od mleka najpre odvaja kajmak, ovde se mleko koristilo za pravljenje sira u celosti. Upravo u toj jednostavnosti krije se jedna od njegovih posebnosti, ističu Svrljižani.

„Svrljiški sir je punomasan jer se mleko ne obira. U Svrljigu se tradicionalno nije pravio kajmak, već se mleko koristilo za sir, pa u njemu ostaje sva masnoća. Zbog toga je ovaj sir drugačiji i punijeg ukusa“, objašnjavaju meštani jednog svrljiškog sela.

Sir se najčešće pravio u kriškama, odnosno „na velije“, kako se kaže u ovom kraju. Iza tog načina pripreme stoji mnogo više od recepta. On govori o životu domaćinstava koja su zavisila od stoke, pašnjaka i onoga što im priroda daje.

Brdsko-planinski predeli svrljiškog kraja poznati su po pašnjacima na kojima raste raznovrsno bilje. Stoka se tradicionalno hranila svežom travom sa tih prostora, što se odražavalo i na kvalitet mleka. Upravo zato meštani podneblje vide kao jedan od ključnih razloga zbog kojih svrljiški mlečni proizvodi imaju svoj prepoznatljiv karakter.