Osam uobičajenih konzervansa u hrani povezano sa visokim krvnim pritiskom

Naučnici su identifikovali osam hemijskih supstanci koje se često koriste za konzervisanje hrane, a koje su povezane sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska.

Dugoročna studija pratila je zdravlje i način ishrane 112.395 ljudi u Francuskoj tokom približno sedam do osam godina.

Osobe koje su unosile najveće količine konzervansa imale su 24 odsto veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska.

Pored toga, učesnici koji su unosili najveće količine konzervansa koji nemaju antioksidativno dejstvo imali su 16 odsto veći relativni rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Konzervansi bez antioksidativnog dejstva koriste se kako bi sprečili kvarenje hrane tako što usporavaju ili sprečavaju razvoj bakterija i gljivica, a ne oksidaciju.

Međutim, čak su i pojedini antioksidativni konzervansi koji su hemijski identični jedinjenjima koja se prirodno nalaze u organizmu i hrani, poput vitamina C, povezani sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima.

Ovi aditivi se, između ostalog, koriste kako bi sprečili da voće ili povrće promeni boju i potamni.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu European Heart Journal.

“Eksperimentalna istraživanja ukazuju na to da pojedini konzervansi koji se dodaju hrani mogu biti štetni za zdravlje srca i krvnih sudova, ali do sada nismo imali dovoljno dokaza o njihovom uticaju na ljude”, objašnjava nutricionistički epidemiolog i doktorand Anaïs Hasenböhler sa Univerziteta Sorbonne Paris North.

“Koliko nam je poznato, ovo je prva studija ove vrste koja istražuje povezanost širokog spektra konzervansa sa zdravljem kardiovaskularnog sistema.”

Rezultati ove opservacione studije ne dokazuju da navedeni aditivi izazivaju visok krvni pritisak ili direktno dovode do bolesti srca. Oni samo ukazuju na moguću povezanost.

Jedna od prednosti ovog istraživanja jeste veoma detaljno praćenje ishrane učesnika. Pojedini ispitanici dostavili su skoro 100 dnevnih izveštaja o obrocima, uključujući i podatke o brendovima namirnica koje su konzumirali.

Ovakve detaljne informacije omogućile su istraživačima da uzmu u obzir činjenicu da nezdrava i prerađena hrana češće sadrži konzervanse.

Čak i nakon što su uračunali uticaj glavnih grupa namirnica, poput voća i povrća, crvenog i prerađenog mesa i ultraprerađene hrane, istraživači su pronašli statistički značajne veze između pojedinih konzervansa i zdravstvenih problema povezanih sa srcem i krvnim sudovima.

“Ovo smanjuje verovatnoću da su uočene povezanosti posledica isključivo same hrane, a ne proučavanih konzervansa”, objašnjavaju autori.

Osam aditiva koje su istraživači u Francuskoj izdvojili su:

Kalijum-sorbat (E202), koji se često koristi u prerađenom voću i napicima.

Kalijum-metabisulfit (E224), koji se često koristi u alkoholnim pićima, poput vina.

Natrijum-nitrit (E250), natrijum-askorbat (E301) i natrijum-eritorbat (E316), koji se koriste u prerađenom mesu.

Askorbinska kiselina (E300), koja se često dodaje prerađenom voću i povrću.

Limunska kiselina (E330), koja se često koristi u bezalkoholnim pićima.

I na kraju, ekstrakt ruzmarina (E392), koji se obično dodaje uljima i mastima.

Samo jedna od ovih supstanci pojedinačno je bila povezana sa kardiovaskularnim bolestima.

Iznenađujuće, reč je o askorbinskoj kiselini (E300), odnosno hemijskom nazivu za vitamin C, koja je u ovoj studiji bila povezana sa 15 odsto većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Otprilike polovina askorbata koje su učesnici unosili poticala je iz prerađenog voća i povrća.

Ranija istraživanja povezivala su vitamin C koji se prirodno nalazi u hrani sa boljim zdravstvenim ishodima. Međutim, moguće je da situacija nije ista kada se ovo jedinjenje koristi kao aditiv u hrani.

Ovaj pojedinačni rezultat iz Francuske ne dovodi u pitanje postojeće preporuke o ishrani, ali ukazuje na to da bi smernice o bezbednosti pojedinih aditiva možda trebalo ponovo razmotriti.

Autori navode da njihovi rezultati imaju “važan značaj za javno zdravlje, jer su potrošači izloženi ovim jedinjenjima kroz hiljade različitih namirnica i napitaka”.

Ipak, potrebna su dodatna epidemiološka i eksperimentalna istraživanja.

Dodavanje konzervansa voću i povrću može omogućiti da ove važne namirnice budu dostupne većem broju ljudi i tokom dužeg perioda, što može imati zdravstvene koristi, uključujući smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, te koristi potrebno je uporediti sa mogućim negativnim posledicama.

Na primer, studija iz 2024. godine pokazala je da su miševi sa ljudskim crevnim mikroorganizmima, koji su dobijali fruktozu zajedno sa kalijum-sorbatom kao konzervansom, pokazivali znake metaboličkih poremećaja povezanih sa masnom jetrom.

Za sada nije poznato da li bi isti efekat mogao da se javi i kod ljudi.

“Eksperimentalna istraživanja dosledno ukazuju na mogućnost da konzervansi izazovu oksidativni stres u organizmu ili utiču na način rada pankreasa”, kaže glavna autorka studije Mathilde Touvier, direktorka istraživanja u Francuskom nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja.

“Ovi rezultati ukazuju na potrebu da nadležna tela, poput EFSA u Evropi i FDA u Sjedinjenim Američkim Državama, ponovo procene odnos rizika i koristi ovih prehrambenih aditiva kako bi se obezbedila bolja zaštita potrošača.”

Dok ne budu dostupni dodatni podaci, rezultati ovog istraživanja podržavaju postojeće preporuke da se prednost daje minimalno prerađenoj hrani i da se, kada je moguće, izbegavaju nepotrebni aditivi.

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs