Sportske povrede, istegnuća i nagnječenja, šta se radi prvih 48 sati a šta posle

Kada se mišić istegne, u glavi se to zabeleži samo kao neprijatan bol koji će proći. U tkivu se u tom trenutku dešava nešto konkretnije. Deo mišićnih vlakana se mehanički prekine, sa njima se prekinu i sitni krvni sudovi koji ih prate, pa se u prostor između vlakana izlije krv i tečnost. To izlivanje je razlog zbog koga otok raste i nekoliko sati posle povrede, i zbog koga bol drugog dana često bude jači od bola u trenutku kada se povreda dogodila.

Sve što se radi u prvih dva dana ima jedan jedini cilj, da se to izlivanje zaustavi na najmanjoj mogućoj meri. Sve što se radi posle toga ima suprotan cilj, da se izlivena tečnost i krv što pre iznesu iz tkiva i da se mišić vrati u pun opseg pokreta. To je razlog zbog koga saveti koji se čitaju na internetu izgledaju kao da se međusobno protive. Ne protive se, samo pripadaju različitim fazama.

Tri povrede koje se najčešće mešaju

Istegnuće mišića je povreda mišićnih vlakana, najčešće zadnje lože buta, prepone, lista i zadnjeg dela ramena. Nastaje u eksplozivnom pokretu, u sprintu, u skoku, u naglom zaustavljanju. Bol je oštar, tačno lokalizovan i pojačava se kada se mišić zategne ili napregne.

Distorzija je povreda ligamenta, dakle veze koja drži zglob. Najpoznatija je uvrnuti skočni zglob. Bol je oko zgloba, otok se javlja brzo i često je vidljiv, a bol se pojačava pri koraku i pri pritisku na sam zglob.

Nagnječenje nastaje od udarca, kada tkivo bude pritisnuto o kost. Tipično je za fudbal, košarku, rukomet i borilačke sportove. Površina brzo pomodri, a bol je tup i razliven.

Sve tri se dele na tri stepena. Prvi stepen podrazumeva mikropovredu, sportista može da se kreće i vrati se za nekoliko dana do dve nedelje. Drugi stepen znači delimičnu rupturu, otok i modricu, slabost pri naprezanju i oporavak od tri do šest nedelja. Treći stepen je potpuni prekid, tada se često čuje ili oseti pucanje, funkcija se gubi i to je slučaj za lekara i najčešće za operaciju.

Prvih 48 sati, šta pomaže

Osnovna četiri koraka nisu se menjala decenijama i i dalje su najvažnija stvar koju sportista može sam da uradi.

Prekid aktivnosti je prvi. Nastavak trčanja ili treninga na sveže istegnutom mišiću je najčešći razlog zbog koga povreda prvog stepena postane povreda drugog stepena. Hlađenje je drugo, u trajanju od petnaest do dvadeset minuta, na svaka dva do tri sata, i to nikada ledom direktno na kožu već preko tkanine. Kompresija je treća, elastičnim zavojem koji je čvrst ali ne prekida cirkulaciju, a proverava se tako da prsti ispod zavoja ostaju topli i normalne boje. Podizanje povređenog dela iznad nivoa srca je četvrto i najviše doprinosi tome da se otok ne raspiri.

Ono što se u odnosu na stari pristup promenilo je stav o mirovanju. Danas se ne savetuje potpuno nepokretno mirovanje danima, jer tkivo koje se ne kreće stvara više vezivnog tkiva i sporije se vraća na staro. Blago kretanje u granicama koje ne bole, kroz opseg u kome nema oštrog bola, počinje već posle prvog do drugog dana i pomaže da se mišić obnovi u pravom smeru.

Prvih 48 sati, šta odmaže

Toplota ne ide na svežu povredu. Topla kupka, sauna, grejna flašica i topli oblog šire krvne sudove i uvećavaju izlivanje. Isti razlog stoji i za alkohol, koji pored toga otupi bol i navede čoveka da opterećuje ono što ne bi smeo.

Jaka masaža sveže povrede takođe je greška, jer mehanički kida vlakna koja su tek počela da se spajaju i uvećava hematom. To je važno reći naglas, jer je u sportu tradicija da se povreda odmah izmasira. Duboka masaža ima svoje mesto, ali kasnije, kada otok prođe.

Rastezanje do bola u prva dva dana isto radi protiv oporavka. I najzad, tablete protiv bolova uzete samo da bi se izdržao trening nisu lečenje, one skrivaju informaciju koja je u tom trenutku najkorisnija.

Zašto se posle drugog do trećeg dana sve menja

Kada otok prestane da raste, tkivo prelazi u fazu obnove i zadatak postaje suprotan. Sada je korisno pojačati protok kroz to mesto, jer krv donosi materijal za obnovu i iznosi razgrađene ostatke hematoma. Zato se od trećeg dana uvodi toplota, blago i postepeno rastezanje, laka masaža ka srcu i redovno utrljavanje preparata koji podstiče cirkulaciju u koži i tkivu ispod nje.

Utrljavanje ovde nije samo prijatan ritual. Mehanička radnja utrljavanja izaziva blago crvenilo koje znači da je protok kroz površinske krvne sudove pojačan, a aktivne materije iz masne podloge prodiru u tkivo i tu ostaju duže nego što bi ostala bilo koja tečnost. Upravo zato tradicionalni gusti melemi, kakav je melem za reumu i sportske povrede, rade drugačije od sprejeva i gelova koji ispare za nekoliko minuta.

Biljke koje tradicionalno stoje u osnovi antireumatskih melema

Kopriva, latinski Urtica dioica, u našoj tradiciji je najčvršće vezana za bolove u mišićima i zglobovima. U listu ima tanina, mnogo mineralnih soli i hlorofila, mravlje, sirćetne i maslačne kiseline, karotena, fitosterola, lecitina, sluzi, voska, kremene kiseline i velike količine vitamina C i K. U svojim žarama ima acetilholina i histamina, materija koje već u minimalnoj količini izazivaju osećaj toplote i pojačan protok krvi na mestu primene, što je i mehanizam narodnog šibanja koprivom kod reumatskih bolova.

Hajdučka trava, latinski Achillea millefolium, već imenom govori čemu je vekovima služila. Sadrži vitamin K, etarsko ulje sa cineolom, pinenom, kariofilenom, borneolom i azulenom, gorku materiju ahilein, flavonoide i organske kiseline. Azulen je komponenta poznata po protivupalnom delovanju, a hajdučka trava se tradicionalno primenjuje spolja upravo kod povreda, nagnječenja i modrica.

Rastavić, latinski Equisetum, bogat je kremenom kiselinom, saponinom ekvizetoninom, taninima, pektinom, flavonoidima i vitaminom C. U narodnoj medicini se koristi kod stanja koja idu sa otokom i zadržavanjem tečnosti u tkivu, a kremena kiselina se povezuje sa čvrstinom vezivnog tkiva.

Čičak, latinski Arctium, u korenu ima do četrdeset pet procenata inulina, sluzi, etarsko ulje sa više od šezdeset identifikovanih supstanci, sitosterol, stigmasterol, fitoncide i gorke materije. Spolja se tradicionalno primenjuje kod reume i kod dugotrajnih problema sa kožom, a fitoncidi su ono što ga vezuje sa antimikrobnim delovanjem.

Kantarion i neven rade posao obnove i smirivanja. Kantarion sa hipericinom i flavonoidnim heterozidima podstiče obnovu tkiva, a neven sa karotenoidima, fitosterolima i salicilnom kiselinom smiruje upalu.

Etarsko ulje lavande ima protivupalno i antibakterijsko dejstvo, a tradicionalno se navodi i kao sredstvo koje ublažava bolove uopšte, uključujući reumatske bolove u mišićima. Vosak i hladno ceđeno maslinovo ulje čine podlogu koja drži sve navedeno na koži, prodire u dublje slojeve i produžava kontakt aktivnih materija sa tkivom.

Kako se melem koristi kod povreda i kod hroničnih bolova

Melem se nanosi na čistu i suvu kožu i blago utrljava kružnim pokretima, dva do tri puta dnevno, na bolno mesto. Kod sveže povrede sa njim se počinje kada otok prestane da raste, dakle najčešće posle četrdeset osam do sedamdeset dva sata. Kod hroničnih bolova, kod ukočenosti posle sedenja i kod bolova koji se javljaju sa promenom vremena, koristi se svakodnevno, a najvažnije nanošenje je uveče pre spavanja, jer telo tada miruje najduže.

Kod sportista se dobro pokazala i primena pre aktivnosti, oko dvadeset minuta pre zagrevanja, kada blago pojačan protok pomaže da mišić lakše uđe u opterećenje. Posle treninga se nanosi ponovo, na mesta koja su najviše radila.

Rezultat se ne procenjuje posle jednog dana. Kod hroničnih bolova prvi realni sud može da se donese posle deset do četrnaest dana redovne primene, a kod povreda nakon nedelju dana od početka utrljavanja.

Najčešće greške u oporavku

Najveća greška je vraćanje na trening onog dana kada bol prestane. Bol prestaje pre nego što tkivo dobije čvrstinu, pa je period između ta dva trenutka period u kome se povrede najčešće ponavljaju. Pravilo je jednostavno, na sport se vraća kada je pun opseg pokreta bezbolan i kada snaga povređene strane bude gotovo ista kao na zdravoj strani.

Druga greška je preskakanje zagrevanja, a treća je da se radi samo na mestu koje boli. Istegnuća se često ponavljaju zbog slabosti u susednoj grupi mišića ili zbog razlike u dužini koraka, pa oporavak koji uključuje jačanje okolnih mišića drži dugoročno.

Četvrta greška je da se hladi ono što treba grejati. Led je alat za prva dva dana i za akutno pogoršanje, a ne za staru ukočenost.

Kada se ide kod lekara

Lekaru se ide ako se u trenutku povrede čuo ili osetio prasak, ako je zglob nestabilan ili pri opterećenju popušta, ako se pojavi vidljiv deformitet, ako se noga ili ruka ne mogu opteretiti uopšte, ako se javi utrnulost, trnjenje ili slabost koja se širi, ako je otok ogroman i tvrd, ako bol posle pet do sedam dana ne slabi ili ako se pojavi temperatura.

Deca i tinejdžeri traže posebnu pažnju. U rastu su prisutne zone rasta u kostima koje su slabija tačka od ligamenta, pa ono što kod odraslog bude obično uvrtanje kod deteta može biti povreda kosti. Kod dece koja se aktivno bave sportom bol koji traje duže od nedelju dana zaslužuje pregled, a ne čekanje da prođe samo.

Na kraju – strpljenje

Oporavak od sportske povrede zavisi manje od jačine preparata a više od toga da se prava stvar uradi u pravom trenutku. Prva dva dana su za mirovanje, hlađenje, kompresiju i podizanje, a sve posle toga je za cirkulaciju, kretanje i redovno utrljavanje. Kopriva, hajdučka trava, rastavić, čičak, kantarion, neven i lavanda su biljke koje su naši ljudi upravo za to koristili, u masnoj podlozi od voska i maslinovog ulja koja ih drži tamo gde su potrebne. Uz strpljenje i pošten oporavak, mišić i zglob se u velikoj većini slučajeva vrate na staro, a najveća opasnost ostaje ona najstarija, da se na terenu pojavite nedelju dana prerano.

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs