Jedna doživotna navika vežbanja povezana je sa zdravijim znacima starenja nakon 55. godine

Dve osobe mogu proslaviti isti rođendan, a da su njihova tela biološki ostarila na veoma različite načine.

Jedna od njih može imati veću fiziološku rezervu na koju organizam može da se osloni. Naučnici ovu skrivenu rezervu nazivaju kapacitetom vitalnosti.

Nova studija ukazuje na to da je jedna dobro poznata navika povezana sa većim kapacitetom vitalnosti – redovno aerobno vežbanje tokom više decenija.

Istraživači sa francuskog Univerziteta Côte d’Azur otkrili su da su zdrave osobe starije od 55 godina koje su redovno vežbale tokom 30 godina imale veći kapacitet vitalnosti od svojih fizički neaktivnih vršnjaka.

Najjasnija razlika nije uočena u snazi mišića, već u vremenskim razmacima između otkucaja srca i nivou kiseonika u krvi u stanju mirovanja. Istraživači su ove pokazatelje svrstali u kategoriju imunskog odgovora i reakcije na stres.

Ipak, rezultati ne dokazuju da je vežbanje direktno izazvalo ove razlike.

Kada se govori o zdravom starenju, pažnja je često usmerena na bolesti. Koncept kapaciteta vitalnosti postavlja drugačije pitanje – koliko rezerve ostaje u sistemima koji omogućavaju organizmu da normalno funkcioniše kada je izložen opterećenju?

Svetska zdravstvena organizacija ovu rezervu smatra delom fizičkih i mentalnih sposobnosti osobe. Kapacitet vitalnosti obuhvata imunski odgovor i reakciju na stres, energiju i metabolizam, kao i funkciju nervnog i mišićnog sistema.

Kako bi istražili ovu povezanost, naučnici su proučavali 39 odraslih osoba iz oblasti Nice, čija je prosečna starost bila oko 64 godine. Nijedan učesnik nije imao hroničnu bolest niti je koristio lekove.

Od ukupnog broja učesnika, njih 19 bavilo se aerobnom fizičkom aktivnošću najmanje tri puta nedeljno tokom 30 godina. Nedeljno su imali najmanje dva i po sata fizičke aktivnosti umerenog intenziteta ili upola manje vremena intenzivnog vežbanja.

Preostalih 20 učesnika nije se redovno bavilo sportom niti vežbanjem i prijavili su najviše 75 minuta fizičke aktivnosti nedeljno tokom slobodnog vremena ili svakodnevnog kretanja. Razliku u trenutnom nivou aktivnosti potvrdili su upitnici i nosivi senzori.

Istraživački tim je zatim kombinovao 12 različitih pokazatelja, od parametara iz krvi i srčanog ritma do snage mišića i funkcije pluća, kako bi dobio jedinstveni rezultat kapaciteta vitalnosti.

Kada su svi ovi pokazatelji objedinjeni, osobe koje su vežbale tokom većeg dela života imale su bolje rezultate. Stariji učesnici su takođe uglavnom imali niže rezultate.

Međutim, pošto su istraživači svakog učesnika procenili samo jednom, ne mogu da tvrde da se kapacitet vitalnosti kod istih osoba zaista smanjivao tokom vremena.

Najizraženija razlika između dve grupe primećena je kod dva pokazatelja merena u stanju mirovanja.

Kod fizički aktivnih učesnika prosečna zasićenost krvi kiseonikom iznosila je 96,8 odsto, dok je kod neaktivne grupe bila 94,8 odsto. Varijabilnost srčanog ritma iznosila je 49,9 milisekundi kod aktivnih učesnika, u poređenju sa 27,2 milisekunde kod neaktivnih.

Varijabilnost srčanog ritma ne znači da srce kuca nepravilno. Ovaj pokazatelj opisuje male razlike u vremenskim intervalima između pojedinačnih otkucaja srca.

Ipak, fizički aktivna grupa nije imala bolje rezultate u svim posmatranim parametrima.

Nisu pronađene jasne razlike u markerima zapaljenja, niti u procenama učesnika o stanju njihovog imunskog sistema. Takođe nije bilo jasnih razlika u snazi stiska šake, snazi kolena ili funkciji pluća.

Nije pronađena ni jasna ukupna razlika u kategorijama energije i metabolizma, kao ni funkcije nervnog i mišićnog sistema.

Drugim rečima, povezanost je bila koncentrisana na određene aspekte fiziološke rezerve, a rezultati ne pokazuju da su osobe koje su vežbale tokom čitavog života bile bolje prema svakom posmatranom zdravstvenom pokazatelju.

Dodatna poređenja prema polu pokazala su da su fizički aktivne žene imale više nemasne telesne mase i manje telesnih masti od neaktivnih žena. Slične razlike nisu pronađene kod muškaraca.

Kapacitet vitalnosti takođe nije bio povezan sa kvalitetom života koji su učesnici sami prijavili. Rezultati kvaliteta života uglavnom su bili visoki, što je možda otežalo uočavanje eventualne povezanosti.

Važno je naglasiti da je ovo bila mala, preliminarna studija. Ljudi koji ostaju fizički aktivni tokom celog života mogu se razlikovati od neaktivnih osoba i prema genetici, društvenim i ekonomskim okolnostima ili drugim životnim navikama.

Neaktivna grupa u ovoj studiji bila je neuobičajeno zdrava uprkos maloj količini fizičke aktivnosti, što je možda dodatno smanjilo razlike između dve grupe.

Svi učesnici bili su zdravi, starije životne dobi i bele rase, pa se rezultati ne mogu automatski primeniti na druge populacije.

Sam rezultat kapaciteta vitalnosti takođe je nov i još nije potvrđen kao klinički test. Dva krvna markera izabrana su između četiri moguća kandidata korišćenjem istog skupa podataka, što je moglo da utiče na rezultate. Ipak, ponavljanje analize sa drugim markerima dalo je uglavnom slične rezultate.

Studija ne može da utvrdi ni koja vrsta ili količina fizičke aktivnosti donosi najveću korist, niti može da pokaže da li bi početak redovnog vežbanja tek u poznijim godinama doveo do istih rezultata.

Za preciznije odgovore biće potrebna istraživanja koja će pratiti ljude tokom dužeg vremenskog perioda, kao i studije u kojima će učesnicima biti određeni konkretni programi fizičke aktivnosti.

Za sada je zaključak znatno uži – u ovoj maloj grupi zdravih starijih osoba, višedecenijska aerobna fizička aktivnost bila je povezana sa većom ukupnom fiziološkom rezervom, a najizraženije razlike uočene su u varijabilnosti srčanog ritma i nivou kiseonika u krvi.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs