Kupovina stvara mnogo više zagađenja nego što smo mislili

Kupovina preko interneta ili odlazak u prodavnicu na prvi pogled deluju kao sasvim obične svakodnevne aktivnosti. Međutim, iza svake kupovine krije se složen lanac procesa koji uključuje transport robe, skladištenje, pakovanje, dostavu, rad prodavnica, digitalne servise, pa čak i putovanje kupaca do prodajnog mesta.

Novo istraživanje predstavilo je standardizovan način merenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i drugih zagađivača vazduha tokom celokupnog procesa kupovine.

Naučnici su analizirali kako se uticaj kupovine na životnu sredinu menjao tokom više od tri decenije.

Studija obuhvata i internet kupovinu i tradicionalnu kupovinu u prodavnicama, a analizirani su podaci iz Kine za period od 1990. do 2023. godine u okviru 16 glavnih kategorija proizvoda.

Cilj istraživanja bio je da procena uticaja kupovine na životnu sredinu postane preciznija, transparentnija i uporediva između različitih proizvoda, regiona i načina kupovine.

Skriveno zagađenje iza svake kupovine

Prema rečima Ruibina Sua sa Južnog univerziteta za nauku i tehnologiju, dosadašnje procene uglavnom su uzimale u obzir samo nekoliko očiglednih izvora emisije.

„Emisije povezane sa kupovinom često se procenjuju samo na osnovu nekoliko vidljivih aktivnosti. Važni izvori poput avionskog transporta, ambalaže, vraćanja proizvoda i putovanja kupaca često se zanemaruju“, rekao je Su.

On dodaje da novi metod omogućava praćenje emisija kroz čitav lanac snabdevanja i otkriva gde se mogu ostvariti najveća smanjenja zagađenja.

Upravo ta sveobuhvatnost razlikuje ovo istraživanje od ranijih analiza koje su se uglavnom fokusirale na nekoliko najvidljivijih izvora emisije.

Praćenje emisija od početka do kraja

Istraživači su kompletan proces kupovine podelili u šest glavnih faza:

• transport od veleprodaje,
• transport na velike udaljenosti,
• dostava do kupca ili odlazak kupca u prodavnicu,
• korišćenje ambalaže,
• rad prodavnica ili elektronskih uređaja,
• skladištenje proizvoda.

Tokom analize merene su emisije gasova sa efektom staklene bašte, uključujući ugljen-dioksid, metan i azot-suboksid.

Pored toga, analizirani su i drugi značajni zagađivači vazduha, među kojima su:

• fine suspendovane čestice,
• azotni oksidi,
• sumpor-dioksid,
• ugljen-monoksid,
• amonijak,
• crni ugljenik,
• organski ugljenik,
• nemetanska isparljiva organska jedinjenja.

Za razliku od jednostavnijih procena koje uzimaju u obzir samo kamione ili kartonsku ambalažu, novi metod obuhvata gotovo sve načine transporta.

U analizu su uključeni:

• avioni,
• vozovi,
• brodovi,
• kombiji,
• automobili,
• javni prevoz,
• motocikli,
• električni bicikli,
• pešačenje.

Posebno je analizirano i osam različitih vrsta ambalaže koje se koriste u internet trgovini.

Kako bi procenili moguće greške u proračunima, istraživači su koristili Monte Karlo simulacije, statističku metodu koja omogućava preciznije procene u složenim sistemima.

Internet kupovina i kupovina u prodavnici imaju različit uticaj

Kako bi proverili efikasnost novog modela, istraživači su analizirali kupovinu osnovnih životnih potrepština, tekstila i prehrambenih proizvoda u Kini.

Tokom 2023. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte iznosile su približno:

• 11 miliona tona za osnovne potrepštine,
• 8,2 miliona tona za tekstil,
• 23 miliona tona za prehrambene proizvode.

Rezultati su pokazali značajne razlike između internet i tradicionalne kupovine.

Kod osnovnih potrepština i tekstila internet kupovina proizvodila je najveći deo emisija, sa oko 60 odnosno 77 odsto ukupnog zagađenja.

Kod prehrambenih proizvoda situacija je bila suprotna.

Tradicionalna kupovina u prodavnicama činila je oko 74 odsto ukupnih emisija.

Ambalaža i prevoz predstavljaju najveći problem

Izvori zagađenja razlikovali su se u zavisnosti od načina kupovine.

Kod internet kupovine najveći doprinos emisijama imali su transport na velike udaljenosti i ambalaža.

Sama ambalaža činila je:

• oko 54 odsto emisija kod kupovine osnovnih potrepština,
• čak 70 odsto emisija kod kupovine tekstila.

Kod tradicionalne kupovine najveći izvor zagađenja bilo je putovanje kupaca do prodavnica.

Na ono je otpadalo:

• 80 odsto emisija kod osnovnih potrepština,
• 77 odsto kod tekstila,
• 70 odsto kod prehrambenih proizvoda.

Dosadašnje procene ozbiljno su potcenjivale zagađenje

Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja jeste da su raniji modeli značajno potcenjivali stvarni uticaj kupovine na životnu sredinu.

Kada su naučnici u proračune uključili avionski transport, različite vrste ambalaže i sve načine prevoza, procenjene emisije bile su između 50 i 400 odsto veće u odnosu na rezultate dobijene starijim metodama.

To znači da je stvarni klimatski uticaj maloprodaje mnogo veći nego što se do sada procenjivalo.

Emisije povezane sa kupovinom i dalje rastu

Novi model omogućava praćenje promena tokom vremena, uzimajući u obzir razvoj transporta, dostave, proizvodnje električne energije i novih ekoloških standarda.

Između 1990. i 2023. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte rasle su u sve tri analizirane kategorije proizvoda, pre svega zbog stalnog rasta potrošnje.

Iako su stroži standardi za vozila u pojedinim periodima smanjili emisije nekih zagađivača, taj napredak nije bio dovoljan da nadoknadi rast izazvan sve većom kupovinom.

Autori smatraju da bi održiviji sistem trgovine mogao da se postigne:

• korišćenjem ekološki prihvatljivijih teretnih vozila,
• efikasnijim transportom robe,
• lakšom i održivijom ambalažom,
• smanjenjem odlazaka automobilom u kupovinu.

Veštačka inteligencija može pomoći u proceni zagađenja

Istraživači su razvili i model veštačke inteligencije koji može da proceni emisije za svaku pojedinačnu kupovinu.

Model može da simulira različite navike potrošača i različite lance snabdevanja, prateći emisije kroz svih šest faza procesa.

Autori veruju da bi ovakav sistem mogao da posluži kao pouzdana osnova za buduće alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, koji će preciznije procenjivati uticaj kupovine na životnu sredinu i pomagati u donošenju održivijih odluka.