Domaći poljoprivrednici gube milione zbog posledica klimatskih promena

Poljoprivreda u Srbiji poslednjih godina trpi snažan pritisak klimatskih promena, a najnoviji izveštaji hidro-meteoroloških i međunarodnih institucija ukazuju da se situacija ubrzano pogoršava. Iako su ekstremne vremenske pojave nekada bile izuzetak, sada postaju realnost, a poljoprivreda – kao jedan od najosetljivijih sektora – snosi najveći teret.

Prema dostupnim podacima, Srbija se zagreva brže od globalnog proseka, a 2024. godina upisana je kao najtoplija otkako postoje merenja. Uz sve češće toplotne talase i rekordne temperature, poljoprivrednici su primorani da se suočavaju sa izazovima koji prevazilaze tradicionalne obrasce proizvodnje.

Osim visokih temperatura, promenila se i dinamika padavina. Leta su sve sušnija, padavine iznenadne i snažne, dok olujni vetrovi, grad i nagle poplave samo produbljuju probleme. Dugotrajne suše iscrpljuju zemljište, narušavaju njegovu strukturu i smanjuju mogućnost zadržavanja vlage, što direktno utiče na razvoj useva. Kada do olakšanja napokon dođe, u vidu jakih kiša, one često uzrokuju eroziju, dodatno uništavajući površinske slojeve zemljišta.

Stručnjaci upozoravaju da samo jedna sušna sezona, poput one iz 2021. godine, može smanjiti ukupnu poljoprivrednu proizvodnju za stotine miliona evra. Poljoprivreda je, naročito u ruralnim sredinama, temelj lokalne ekonomije i izvor prihoda za veliki broj domaćinstava. Kada prinosi padnu, efekti se osećaju u lancu snabdevanja, izvozu i, na kraju – u ceni hrane.

Najosetljiviji na klimatske ekstreme su ratarski usevi. Kukuruz, soja i suncokret beleže drastične padove prinosa tokom vrelih i sušnih sezona. Prosečan prinos kukuruza može pasti i za 50 odsto, a na peskovitim zemljištima i do 80 procenata. Soja takođe trpi jer zahteva stabilnu vlagu tokom celog leta. Kada padavina nema u ključnim fazama vegetacije, zrno slabije naliva, a ekonomska vrednost useva naglo opada.

Voćari su takođe u teškoj situaciji. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da se godišnji gubici u voćarskoj proizvodnji, izazvani klimatskim ekstremima, procenjuju na oko 200 miliona evra.

“U periodu od 2020. do 2023. godine ukupna godišnja proizvodnja smanjena je za 300.000 do 350.000 tona, što je gubitak koji, kada se pomnoži sa prosečnom otkupnom cenom od 60 evrocenti, dobija se ogromna cifra – od 180 do 200 miliona evra, koje praktično godišnje gubimo zbog ovih pojava”, navodi Keserović.

Glavni problem predstavljaju niske temperature u proleće. U sve toplijim zimama pupoljci prerano kreću, a potom stradaju kada naglo zahladi u periodu cvetanja.

“Voćne vrste poput kajsije, breskve, šljive i trešnje najčešće su na udaru. Iznenađujuće, čak su i zasadi Oblačinske višnje – jedne od najvrednijih izvoznih kultura – pretrpeli ozbiljna izmrzavanja, čak i na većim nadmorskim visinama. Jabuke i kruške takođe su imale problema, iako su štete bile manje. Orah i dunja, koji kasno cvetaju, prošli su znatno bolje”, objašnjava naš sagovornik.

Rešenja, ističe Keserović, postoje, ali zahtevaju ozbiljnu strategiju i ulaganja. Najpre, mora se voditi računa o tome gde se podižu novi zasadi i koje sorte se biraju. Tamo gde su zasadi već formirani, ključna je primena sistema zaštite od mraza, grada i suše.

Izvor / Saznaj više : biznis.rs