Istorija satova je priča o tiraniji i pobuni

Foto: Public Domain

Ispostavilo se da vreme nije uvek bilo na našoj strani.

Jedne martovske večeri 1898. godine pucnjava je odjeknula tržnicom Kraford u Mumbaju. Te noći besni stanovnici grada uperili su puške u neobičnu metu, javni sat na tornju iznad zgrade tržnice.

Sat je bio postavljen nekoliko godina ranije, neposredno pre nego što je britanska vlast zatražila od Indijaca da se povinuju zapadnom standardizovanom vremenu. Deljenje večnosti pomoću ove naprave doživljavali su kao još jednu pesnicu kolonijalnog ugnjetavanja, alat centralizovane kontrole. Te noći meci su probili brojčanik i delimično uništili jednu od kazaljki.

Merenje vremena satovima, naročito mehaničkim, imalo je veliku ulogu u razvoju i oblikovanju ljudskih društava i u usponu industrije. Ljudi su im se, sa dobrim razlogom, opirali na svakom koraku. Mehanizovano merenje vremena, odvojeno od prirode, promenilo je način na koji razmišljamo i ponašamo se, iznedrilo novu psihologiju i podstaklo pobune.

„Sat je istovremeno i ugnjetač i simbol ugnjetača”, kaže za Popular Science istoričar tehnologije Dejvid Runi.

Prvi mehanički satovi pojavljuju se u Italiji u 13. veku

Mehanički satovi prvi put su se pojavili u severnoj Italiji u 13. veku, posle ranijih načina merenja vremena poput sunčanih satova i peščanika. Naprave za praćenje vremena sežu sve do vodenih satova u drevnom Vavilonu i Egiptu, a evropski monasi su koristili sveće tačno određene dužine da bi odmerili vreme za molitvu.

Temelje mehaničkog sata postavio je izum poznat kao vretenasti zakretni mehanizam. Reč je o zupčaniku koji pokreće teg, a čije zupce naizmenično zaustavljaju i otpuštaju dve metalne paletne pločice postavljene na centralnu šipku zvanu folio. Otkucaj sata je „doslovno zvuk zubaca koji udaraju u zakretni mehanizam, a zatim se oslobađaju dok se folio okreće”, objašnjava Runi.

Potomak ovog mehanizma i danas je srce koje kuca u modernim mehaničkim satovima. Ako skinete brojčanik sa ručnog sata, možete ga videti na delu. Razlika je u tome što u vašem satu pogonsku snagu daje baterija, dok je kod ranih satova to bila gravitacija.

Brz uspon satova na zvonicima

Mehanički satovi izmišljeni su sa jasnom namenom, da rade zajedno sa zvonicima. Zvonici su podizani u centrima gradova, a zvonili su ih ljudi koji su pratili sunce i tako svima davali do znanja kada je vreme za ustajanje, obrok, posao, odlazak u crkvu i javne skupove.

„Postojala je potreba za napravom koja bi mehanizovala zvonjenje”, kaže Runi. Pre sata zvona su se pokretala ručno. Opremanje zvonika mehaničkim satom „moglo je nekoga da oslobodi tog posla”.

Mehanički sat se iz Italije proširio Evropom, od jednog gradskog središta do drugog, i krasio je zvonike širom Engleske, Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije i Luksemburga.

U knjizi The WEIRDest People in the World, koja govori o tome kako je Zapad postao psihološki osoben i izuzetno bogat, antropolog sa Harvarda dr Džozef Henrih piše da je do 1450. godine 20 odsto gradova sa 5.000 ili više stanovnika imalo najmanje jedan javni sat. Do 1600. imala ga je većina crkava. Njihovo širenje verovatno je doprinelo nastanku zapadnog doživljaja vremena kakav i danas poznajemo.

„Dolazak satova u gradske prostore nametnuo je masama novu vrstu vremenske discipline”, ističe Runi.

Kako je standardizovano vreme promenilo naš mozak

Lične, subjektivne procene ljudi o protoku vremena stručnjaci nazivaju psihološkim vremenom. Kada znamo koliko traju stvari kojima se bavimo, recimo koliko nam treba da skuvamo kafu ili stignemo peške do posla, ta sećanja koristimo kao unutrašnju meru za vreme na satu. To je jedan od mnogih razloga zbog kojih je karantin 2020. godine delovao kao prava vremenska anomalija. Odvojeni od svakodnevnih navika, osećali smo da se vreme ponaša kao harmonika, širi se i skuplja u zavisnosti od raspoloženja.

Na sličan način se i unutrašnji doživljaj vremena menjao sa novom tehnologijom. Pre mehaničkih satova dani, odnosno razmak između izlaska i zalaska sunca koji se menjao sa godišnjim dobima, bili su podeljeni samo obavezama. Sa satom dan je postao niz fiksnih odsečaka.

Vlasnici radnji i radionica počeli su da plaćaju radnike po satu. U društvima gde je plata po satu postala uobičajena, shvatanje vremena dobilo je i osećaj oskudice, kao da je svaki trenutak koji nije iskorišćen „kako treba” protraćen. Takav način razmišljanja poznat je kao štedljivost sa vremenom. „Vreme je novac” postala je rečenica koju su svi ponavljali.

Kako su satovi i vreme postali sredstvo kontrole i ugnjetavanja

Kako su satovi postajali sve rasprostranjeniji, a železnice u 19. veku iznedrile standardno vreme, sat je postao simbol reda. „Satove su koristili moćni da bi druge držali pod kontrolom”, kaže Runi.

U svojoj knjizi About Time, istoriji civilizacije ispričanoj kroz dvanaest satova, Runi ističe tekstilnu industriju kao jednu od najsurovijih kada je reč o upotrebi satova za kontrolu života radnika. Upravnici u tekstilnim fabrikama zabranjivali su radnicima da nose satove, a zidni sat su tokom dana pomerali kako bi iz njih izvukli više vremena i rada za istu platu.

U delu Kapital, kritika političke ekonomije, Karl Marks dočarava tiraniju takvih radnih mesta citirajući britanskog vladinog inspektora fabrika, prema čijim rečima su „trenuci elementi profita”.

Posle protesta na tržnici Kraford, masovne javne demonstracije u Mumbaju nastavile su se sve do prelaza veka. Godine 1905. najveća tekstilna fabrika u gradu prebacila je svoje satove na novo standardno vreme, što je izazvalo pravi štrajk. Ogorčeni Indijci nisu bili usamljeni. Mnogi širom sveta bunili su se protiv ideje jedinstvenog, univerzalnog autoriteta.

Nekoliko godina kasnije sufražetkinje su postavile bombu u Kraljevskoj opservatoriji u Škotskoj, jedan sprat udaljenu od hronografa teleskopa, mehaničke naprave kojom su naučnici merili vreme posmatranja, piše Runi. Kao i antikolonijalisti u Mumbaju, i ove žene su gađale moć i kontrolu standardnog vremena.

Među ostalim metama sufražetkinja bili su muški klubovi, železničke stanice i telefonske linije. U noći provale u opservatoriju njihova ručno napravljena bomba izbila je prozore i vrata. Pogonski sat koji je teleskop držao usmerenim ka određenoj zvezdi teško je oštećen.

Otpor prema satovima i vremenu koje oni nameću traje i danas. Pokreti poput Velike ostavke, tihog otkaza, četvorodnevne radne nedelje i nastojanja da se ukine pomeranje sata na letnje računanje vremena predstavljaju odjek istorijskih pobuna protiv kontrole vremena. Posle više vekova tokom kojih satovi upravljaju našim danima, nismo zaboravili da je vreme na satu samo gost u našem zajedničkom načinu razmišljanja.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com