Žuljevi, plikovi i ogrebotine od nove obuće i planinarenja, kako koža reaguje na trenje i kako joj pomoći da brže zaraste

Jesen je savršeno vreme za planinarenje, duge šetnje i nove cipele, a baš tada se najčešće javljaju plikovi na petama, žuljevi na prstima i ogrebotine koje peku pri svakom koraku. Deluju kao sitnica, ali umeju da pokvare celu turu, venčanje ili prvi radni dan u novim cipelama. Dobra vest je da koža ima neverovatnu sposobnost oporavka, samo joj treba pomoći na pravi način. Kada se ranica očisti i zaštiti, prirodan preparat kao što je melem za oštećenu kožu na bazi pčelinjeg voska i lekovitog bilja može da ubrza obnovu i ublaži nelagodu. U nastavku objašnjavamo zašto plik nastaje, šta sa njim raditi, kako se razlikuje od žulja i kako sprečiti da se ponovi.

Koža koja je na stopalima najdeblja, a ipak puca

Koža na tabanima i petama je najdeblja na celom telu, gornji sloj tu može biti i tridesetak puta deblji nego na očnim kapcima. Ta debljina je nastala kao zaštita od hodanja, ali ima i svoju slabu tačku. Kada se debeli spoljni sloj stalno trlja o obuću, ne pomera se zajedno sa dubljim slojevima, pa između njih nastaje sila smicanja. Ćelije se odvajaju, a prostor između slojeva ispunjava tečnost. Tako nastaje plik, koji je zapravo prirodni zavoj koji telo samo napravi, kako bi zaštitilo osetljivo tkivo ispod. Upravo zbog toga plik nije neprijatelj, već znak da je koža pokušala da se odbrani.

Tri uslova za plik, trenje, vlaga i toplota

Da bi nastao plik, potrebna su tri uslova koja se na planinarskoj stazi ili u novim cipelama lako poklope. Prvo je trenje, ponavljano klizanje obuće po istom mestu na koži. Drugo je vlaga, jer znojava koža lakše puca nego suva, a pamučne čarape upijaju znoj i drže ga uz stopalo. Treće je toplota, koja omekšava kožu i čini je osetljivijom. Kada se sve tri stvari spoje, dovoljan je sat vremena hoda da se pojavi crvenilo, pa peckanje, pa mehurić. Najčešća mesta su peta, zadnji deo stopala, mali prst, jastučići ispod prstiju i unutrašnja strana palca.

Žulj i plik nisu isto

Mnogi mešaju ova dva pojma, iako je razlika velika. Plik je akutna povreda, nastaje brzo, za nekoliko sati, i ispunjen je bistrom tečnošću. Žulj nastaje polako, tokom nedelja i meseci, kada koža na mestu stalnog pritiska zadebljava i otvrdne. Postoji i kurje oko, zadebljanje sa tvrdim jezgrom koje pritiska dublje tkivo i boli kao da je kamenčić u cipeli. Plik zahteva negu rane, dok žulj traži omekšavanje i uklanjanje uzroka pritiska, najčešće promenu obuće. Ako žulj ili kurje oko stalno bole, vredi posetiti pedikira ili dermatologa, a ne pokušavati da se seku kod kuće.

Da li plik treba probušiti

Ovo je najčešće pitanje i odgovor zavisi od veličine. Mali plik koji ne smeta treba ostaviti netaknut, jer koža iznad njega čuva ranu od bakterija. Dovoljno ga je zaštititi mekanim flasterom ili zavojem sa jastučićem, kako se ne bi dalje trljao. Veliki i napet plik, koji boli i verovatno će sam pući, može se isprazniti, ali pažljivo. Mesto se opere, igla se dezinfikuje, plik se ubode na ivici, a tečnost se nežno istisne. Najvažnije je da se koža iznad plika ne skida, jer ona je najbolji prirodni zavoj. Ako je plik već pukao, rana se ispere, očisti i zaštiti.

Ogrebotine i oderana koža na stazi

Na planinarenju se osim plikova često javljaju ogrebotine od grana, kamenja, pada ili trnja. Prvi korak je uvek ispiranje čistom vodom, kako bi se uklonili zemlja, pesak i sitni delići. Zatim se rana nežno osuši i zaštiti. Stara navika da se na ranu sipa alkohol ili rakija više šteti nego koristi, jer oštećuje zdrave ćelije koje treba da zatvore ranu. Savremena nega rana polazi od toga da rana brže i lepše zarasta kada je zaštićena i blago vlažna, a ne kada se suši na vazduhu i stvara debelu krastu. Upravo tu melem na masnoj bazi ima prednost nad vodenim kremama.

Kako melem pomaže koži da zaraste

Kada je rana očišćena, na nju ili na kožu oko pukla plika nanosi se tanak sloj preparata koji štiti i neguje. Brđanski melem za oštećenu kožu napravljen je na bazi pčelinjeg voska i hladno ceđenog maslinovog ulja, uz neven, kantarion, bokvicu, propolis i druge lekovite biljke koje se generacijama koriste za rane, ogrebotine i ispucalu kožu. Voštana baza stvara tanak zaštitni film koji smanjuje trenje i čuva vlagu u rani, a biljne materije doprinose umirenju crvenila i obnovi tkiva. Preko melema se stavlja flaster ili sterilna gaza, a postupak se ponavlja jednom ili dva puta dnevno. Melem je praktično poneti u ranac, jer ne zauzima mnogo mesta, a na stazi retko ima uslova za bolju negu.

Pravilna obuća i čarape, najbolja prevencija

Najveći broj plikova može se sprečiti pre nego što nastane. Nove cipele i planinarske čizme treba razgaziti postepeno, kratkim šetnjama po kući i gradu, pre prve duge ture. Obuća treba da bude pola broja do broj veća od gradske, jer se stopalo tokom dugog hoda širi i otiče. Pertle se vezuju tako da peta bude dobro fiksirana, jer klizanje pete u cipeli najčešće pravi plik. Čarape treba da budu od vune ili sintetičkih materijala koji odvode znoj, a pamuk je loš izbor, jer upija vlagu i drži je uz kožu. Mnogi iskusni planinari nose dva para, tanke čarape uz kožu i deblje preko, pa trenje nastaje između dva sloja tkanine, a ne na koži.

Male stvari koje prave veliku razliku na turi

Mesta koja su sklona plikovima mogu se preventivno zaštititi flasterom pre polaska, jer je mnogo lakše sprečiti nego lečiti. Na prvi osećaj peckanja treba stati i pogledati stopalo, a ne čekati kraj staze, jer crvenilo za pola sata postaje plik. Tokom dužih pauza dobro je izuti obuću, prosušiti stopala i promeniti čarape ako su mokre. Nokti na nogama treba da budu skraćeni pre ture, jer dugački nokti pri silasku niz brdo udaraju u vrh cipele i prave modrice ispod nokta. Posle ture stopala se operu, osuše i namažu, jer koža preko noći najbrže obnavlja ono što je dan oštetio.

Kada plik ili rana traže pregled

Većina plikova i ogrebotina zaraste za nekoliko dana do nedelju dana. Pregled lekara potreban je kada se oko rane šire crvenilo i toplota, kada se pojavi gnoj, jak otok, crvene pruge ka gore ili povišena temperatura, jer to mogu biti znaci infekcije. Posebno oprezni treba da budu dijabetičari, kod kojih je osećaj u stopalima često smanjen, a rane zarastaju sporije i lako se inficiraju. Kod njih svaki plik ili ogrebotinu na stopalu treba pratiti svakog dana. Ako planirate jesenje ture i želite da ranac bude spreman, na stranici melema za oštećenu kožu možete pročitati detaljan sastav i način upotrebe.

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs