Hadži Ivan Redi: Kulturno-urbanološka vizija centra Niša

Grad se ne prepoznaje samo po svojim građevinama, ulicama i trgovima. Njegov pravi identitet nastaje onda kada se prostor, istorijsko pamćenje i savremeni život medjusobno povežu. Centar Niša, odnosno Trg kralja Milana, danas pruža retku priliku da se upravo takva veza ostvari.

Trg kralja Milana je nedavnim uredjenjem podignut na respektabilni urbani nivo i ponovo potvrđen kao centralni javni prostor grada. Međutim, uređenjem partera posao nije završen. Naprotiv, stvoreni su uslovi da se napravi sledeći korak – da se arhitektonske, kulturne i životne vrednosti prostora oko Trga međusobno povežu.

U tom smislu posebno mesto pripada objektu sa brojem 11, na Trgu kralja Milana, i neposredno nalegloj Balkanskoj ulici. Njih ne bi trebalo posmatrati odvojeno. Zajedno, oni pružaju mogućnost za stvaranje jedne nove kulturne ose centra Niša:

Trg kralja Milana – Objekat br.11 /Gradski kulturni centar – Balkanska ul. / Niški Monmartr.

Objekat br.11 – istorijsko lice, savremeni život

Objekat br.11 pripada zapadnom frontu Trga kralja Milana i njegovom istorijskom gradskom ambijentu. Tokom vremena njegova arhitektura pretrpela je značajne promene, zbog kojih je izgubio najznačajniji deo reprezentativnosti, koje je objekat imao u prvoj polovini XX veka. Zato bi prvi korak u ostvarivanju ove vizije trebalo da bude zasnovan na jasnom principu: vratiti objektu istorijski dokumentovan arhitektonski izgled. To, naravno, ne znači proizvoljno “ulepšavanje” fasade, niti stvaranje scenografije prošlosti. Srećna je okolnost da je naš Zavod za zaštitu spomenika kulture već pre više godina uradio studiju cele zapadne strane Trga , koja je, kao takva, stavljena pod zaštitu.

Ali, dok bi spoljašnost govorila o istorijskom Nišu, unutrašnjost objekta trebalo bi da govori o Nišu danas i Nišu sutra!

Drugim rečima, u objektu br.11 trebalo bi da nastane novi Gradski kulturni centar – savremena, otvorena i programski fleksibilna kuća kulture. Ne još jedna institucija zatvorena u sopstveni program, već mesto dostupno umetnicima, mladim stvaraocima, kulturnim inicijativama, Univerzitetu, udruženjima, gostima grada i, pre svega, građanima Niša.

Galerijski i izložbeni programi, književne večeri, razgovori, predavanja manje muzičke i scenske forme, radionice, digitalni multimedijalni sadržaji, predstavljanje kulturnog nasledja Niša – sve to moglo bi da pronadje mesto pod istim krovom.

Takva kuća trebalo bi da bude kulturni dnevni boravak Niša. Mesto u koje se ne dolazi samo kada postoji pozivnica, premijera ili svečani dogadjaj, već mesto u koje građanin ima razlog da udje svakog dana.

Posebna vrednost objekta br.11 proizilazi iz njegovog položaja. Naime, neposredno iza reprezentativnog prostora Trga nalazi se Balkanska ulica, za koju već postoji ideja da se razvija kao prostor kulture i stvaralaštva – Niški Monmartr.

Ta ideja nije nova. Sada je, kao takva, nedavno usvojena na nivou Grada Niša. A pre desetak godina, grupa mladih ljudi, kao i pisac ovih redova, “nepopravljivih”entuzijasta u kulturi, pokušala je da pokrene takav proces. Važan oslonac tada je predstavljao prostor bioskopa “Kupina”. Međutim, iskustvo je pokazalo koliko kulturna inicijativa može biti ranjiva kada njen opstanak zavisi od tržišnog zakupa prostora. Povećanje zakupnine dovelo je do gubitka važnog prostornog uporišta i onemogućilo, posle duže borbe, nastavak velikog broja započetih aktivnosti.

To iskustvo danas treba razumeti ne kao poraz, već kao pouku. Kultura koja želi kontinuitet mora imati stabilno prostorno i institucionalno uporište!

Upravo tu se pojavljuje nova uloga objekta br.11. Gradski kulturni centar mogao bi postati trajno jezgro kulturnih aktivnosti, dok bi Balkanska ulica bila njihovo otvoreno, slobodnije i spontanije produženje u javnom prostoru. Važan zadatak u procesu arhitektonskog planiranja i projektovanja je traženje mogućnosti da objekat br.11 ima dva lica i dva ulaza – jedan prema Trgu kralja Milana, drugi prema Balkanskoj ulici.

Sa ovakvim pristupom u realizaciji, objekat br.11 ne bi bio samo zgrada na Trgu. Postao bi kulturna kapija. Kroz njega bi se simbolički i fizički prelazilo iz reprezentativnog gradskog prostora u ulicu stvaralaštva.

Niški Monmartr – kultura izlazi na ulicu

Balkansku ulicu ne bi trebalo pretvoriti u dekorativnu imitaciju pariskog Monmartra. Naziv “Niški Monmartr” treba razumeti pre svega kao ideju stvaranja autentičnog niškog prostora u kojem kultura postaje deo svakodnevnog života ulice. Ulična umetnost, muzika i izložbe na otvorenom prostoru, mali ugostiteljski sadržaji, kao i povremeni specifični kulturni događaji mogli bi postepeno da stvaraju njen identitet. Najvažnije je svakako da se život te ulice ne projektuje administrativno.

Njega treba treba podsticati i omogućavati.

Gradski kulturni centar u objektu br.11 mogao bi upravo tu imati jednu od svojih najvažnijih uloga – da pruža organizacionu, programsku i prostornu podršku inicijativama koje nastaju izvan velikih kulturnih institucija. Drugim rečima, to ne bi bila samo kuća koja proizvodi sopstvenu kulturu. Bila bi to kuća koja omućava gradu da proizvodi kulturu!

Izvor/ Saznaj više: niskevesti.rs