Kako je pandemija uticala na wellbeing trendove

Wellbeing (well-being – biti dobro) trendovi menjaju se svake godine i to nije ništa novo. Ipak, prošle godine usled epidemije koronavirusa, naprasno i bez najave, sve životne aktivnosti stavljene su na čekanje i uvedena su nova pravila.

Ne samo da smo morali naučiti da radimo i školujemo se od kuće, već smo bili prisiljeni i da vežbamo u svoja četiri zida, otkažemo sva putovanja, wellness vikende, a umesto u posetu frizeru ili odlaska na masažu, vreme smo provodili čekajući u redovima i dezinfikujući svoj životni prostor.

No, uz sve izazove s kojima smo se suočili, tokom lockdown-a imali smo vremena da promislimo o svakom aspektu svog života – poslu koji radimo, gde i kako živimo, kako trošimo svoj novac i svoje vreme. Ništa nije prošlo ispod radara. Tačnije, pandemija nam je otvorila oči i dala priliku da razmislimo – živimo li srećan, zdrav i ispunjen život?

Prema dr Suzan David, harvardskoj psihološkinji i voditeljki serije Ted podcast-a o emocionalnom suočavanju s pandemijom, preživljavanje krize doista može biti formativno.

“Trauma koju ceo svet sada doživljava, ta borba s novonastalim okolnostima istovremeno može biti uznemirujuća, no iz nje se mogu razviti ogroman rast i unutrašnja snaga”, kaže dr Suzan David.

Upravo iz ovih razloga, za mnoge je 2021. godina – godina oporavka i buđenja, te je sve u znaku brige o fizičkom, emocionalnom i duhovnom blagostanju. Ipak, sva tri aspekta doživela su korenite promene – predstavljamo vam one koje nikako ne bi trebalo zanemariti!

Virtuelno treninzi – teretane i fitnes centri bili su zatvoreni, pa su ljubitelji vežbanja treninge morali prebaciti u svoje domove i dvorišta, a trenere zameniti Youtube videima i različitim aplikacijama – HIIT treninzi, crossfit, joga… U ponudi je bezbroj različitih programa vežbanja u kućnim uslovima ili u prirodi, koji su uz to i besplatni.

Iako sada epidemiološki uslovi dozvoljavaju postepeno vraćanje treninzima na kakve smo navikli, ne moramo se u potpunosti odreći ni ove navike iz lockdown-a.

Urbano vrtlarstvo – sa širenjem korona virusa podignuta je i svest o hrani, zalihama ali i zdravstvenom aspektu ishrane. LJudi su sve svesniji povezanosti ishrane i zdravlja, ali i važnosti ekološkog uzgoja namirnica i prednosti posedovanja sopstvenih vrtova. Ko god je imao neobrađen komadić u svom vrtu, prošloga proleća sadio je svoje povrće, a ovaj je trend zavladao i u gradovima gde su balkoni postali mini urbani vrtovi na kojima su se mogle videti saksije začinskog bilja i razne stabljike patuljastog povrća.

Oni koji nisu imali prostora za vrt, u domu su pak sadili sobno bilje jer se sve više pronosi vest kako su biljke čistači vazduha te imaju sposobnost filtriranja štetnih mikročestica u vazduhu.

Na društvenim mrežama postale su aktuelne grupe o vrtlarstvu u kojima se dele saveti, pa i seme i sadnice.

I dok virus lagano posustaje, ovaj trend sve više jača, te se ljudi okreću “zelenijem” načinu života.

Preventivni pregledi – u najvećoj meri epidemija je promenila našu svest o zdravlju. Shvatili smo koliko je važno jačati imunitet kako bismo organizmu pomogli da se lakše izbori sa svakodnevnim izazovima. Takođe, shvatili smo i koliko je važna prevencija i koliku ulogu u tome imaju redoviti odlasci na preventivne preglede.

Psihičko zdravlje – strah od zaražavanja i neizvesnosti koji smo svi delili na početku epidemije, bile su ljudima podstrek da progovore o psihičkim teskobama koje smo svi osećali. Ovo je za posledicu imalo podizanje svesti o posledicama stresa, ali i zdravim navikama koje doprinose psihičkom zdravlju.

Počeo se skidati veo stigme o psihičkim stanjima s kojima se svakodnevno susrećemo i sve je veća potražnja za radionicama psihoterapije i mindfulness treninzima. Briga o psihičkom zdravlju svakako je više od trenda, ono je pitanje blagostanja svakog pojedinca i aspekt života koji ne bismo smeli zanemariti.

Piše Nikola Jeremijaš.