Zašto žene češće dobijaju proširene vene – trudnoća, hormoni i nasleđe – Niški.Press

Zašto žene češće dobijaju proširene vene – trudnoća, hormoni i nasleđe

Stojite pred ogledalom posle dugog dana i primetite ih po prvi put – tanke plavičaste linije iza kolena, ili izvijuganu venu duž lista koja juče kao da nije bila tu. Možda vas noge i bole, „teške” su predveče, otiču oko članaka. I onda dođe pitanje koje muči mnoge žene: „Zašto baš ja? Mama je imala isto ovo.” Odgovor na to pitanje krije se u spletu okolnosti koje žensko telo nosi sa sobom kroz ceo život.

Da razjasnimo prvo šta se zapravo dešava ispod kože. Vene u nogama imaju težak zadatak – da krv vraćaju nagore, ka srcu, suprotno od gravitacije. Varikozna vena nastaje kada mali zalistak unutar vene prestane ispravno da radi. Krv se više ne usmerava u srce efikasno već se nakuplja u samoj veni i time još više deformiše zalistak. Pritisak postepeno slabi zid krvnog suda, vena se širi i izlazi na površinu. To je suština problema. A sada dolazi ono zanimljivo – zašto se taj mehanizam mnogo češće pokvari kod žena.

Hormoni: tihi režiser cele priče

Glavni krivac nosi ime koje dobro poznajete – estrogen, uz svog pratioca progesteron. Hormoni estrogen i progesteron utiču na zidove krvnih sudova i mogu ih oslabiti. Tako se povećava rizik od razvoja proširenih vena. Mehanizam je suptilan ali važan: estrogen utječe na opuštanje glatkih mišića u venskim zidovima. Opušten venski zid znači zid koji se lakše rasteže i teže vraća u prvobitni oblik.

A žensko telo prolazi kroz hormonske plime i oseke koje muškarci jednostavno ne doživljavaju – menstrualni ciklusi, trudnoće, menopauza, a često i kontracepcija ili hormonska terapija. Svaka od tih faza po malo “testira” izdržljivost vena. Statistika to potvrđuje bez dvoumljenja: žene su tri puta češće pogođene proširenim venama od muškaraca, što je uglavnom povezano s hormonskim fluktuacijama tijekom života.

Trudnoća: savršena oluja za vene

Ako postoji period kada se sve nepovoljne okolnosti poklope, to je trudnoća. Tu deluju čak tri sile istovremeno. Prvo, hormoni – estrogen podstiče pojavu edema, a progesteron značajno širi vene. Drugo, sama količina krvi: tijekom trudnoće obujam krvi povećava se za 40-50%, što stvara dodatni pritisak na vene u nogama. I treće, mehanika – rastući fetus vrši pritisak na krvne sudove u karlici, što usporava protok krvi.

Nije onda čudo što mnoge žene baš tada prvi put ugledaju proširene vene. Brojke su rečite: statistički podaci pokazuju da proširene vene dobije čak 40% trudnica. Kod nekih se posle porođaja stanje delimično povuče, ali trag često ostane – a sa svakom sledećom trudnoćom rizik raste.

Nasleđe: ono što ste dobili rođenjem

Sada se vraćamo na ono pitanje s početka – „mama je imala isto ovo”. To nije slučajnost. Naslijeđena slabost vezivnog tkiva igra ključnu ulogu u nastanku proširenih vena. Kolagen i elastin, glavni strukturni proteini venskih zidova, mogu biti genetski modificirani što dovodi do smanjene elastičnosti i čvrstoće vena. Drugim rečima, neke žene jednostavno naslede vene sa mekšim, podatnijim zidovima.

Koliko nasleđe zaista znači, pokazuje jedan upečatljiv podatak: ako jedan roditelj ima problem sa proširenim venama, njegovi ženski potomci imaju verovatnoću od 60% da će se nositi sa ovim oboljenjem, dok je kod muških potomaka taj procenat 25%. Dakle, i pol i geni guraju u istom, nepovoljnom smeru.

Menopauza i godine: poslednji čin

Kad se čini da je hormonska turbulencija prošla, dolazi menopauza sa novim obrtom. Pad razine estrogena dovodi do smanjene proizvodnje kolagena i elastina u venskim stijenkama. Upravo zato se kod žena nakon 50. godine često prvi put javljaju vidljivi znakovi venskih problema. A vreme radi svoje za sve – nakon 50. godine smatra se da svaka druga osoba ima proširene vene.

Šta sa svim tim možete

Ono što je nasleđeno i hormonsko ne možete promeniti – ali na ostalo itekako možete uticati. Kretanje je ovde ključ, jer mišići nogu rade kao pumpa koja gura krv nagore; dugo stajanje ili sedenje zbog stalnog pritiska u donjim ekstremitetima odražava se na zdravlje vena, pa se kaže da je sport lekovit. Tu su i kontrola telesne težine, podizanje nogu na kraju dana, kompresivne čarape u rizičnim periodima poput trudnoće, i – ono što se često zaboravlja – redovna nega kože i vena na nogama.

Jer vene koje su pod stalnim opterećenjem zaslužuju pažnju spolja koliko i iznutra. Lagana masaža nogu naviše, ka srcu, pomaže cirkulaciji, a kad se kombinuje sa biljnim preparatima koji se tradicionalno koriste za venski tonus i osećaj lakoće u nogama, postaje prijatan deo večernje rutine. Upravo tu nalazi svoje mesto Brđanski melem – Melem protiv raširenih vena – prirodan preparat osmišljen za svakodnevnu negu nogu i blagu masažu napetih, umornih vena. Nije zamena za lekara kada su vene bolne, otečene ili zapaljene – tada se ide na pregled. Ali za one svakodnevne „teške noge” i za žene koje znaju da njihove vene traže malo više pažnje, redovna nega ovakvim melemom može biti upravo onaj nežan, prirodan gest brige koji nogama godi na kraju dugog dana.