Kako je knjaz Miloš umirio pobunjene Nišlije: Tri istorijska pisma

Istorija Niša nije ispisivana samo velikim bitkama i konačnim oslobođenjem 1878. godine. Mnogo ranije, dok je grad još bio pod osmanskom vlašću, srpsko stanovništvo pokušavalo je da se izbori za dostojniji život i zaštitu od samovolje lokalnih vlasti.

Početkom 1835. godine nezadovoljstvo među Srbima u Niškoj nahiji dostiglo je vrhunac. Visoki porezi, nasilje i zlostavljanje stanovništva izazvali su pobunu koja je zapretila da preraste u veliki sukob. Vest o tome brzo je stigla do knjaza Miloša Obrenovića, koji je tada upravljao Kneževinom Srbijom.

Umesto da podstakne ustanak, Miloš je pokušao da spreči novo krvoproliće. Istovremeno je od osmanskog vezira zahtevao da prestanu progoni srpskog naroda i da se ukinu najteži nameti, dok je svojim saradnicima slao uputstva kako da zaštite narod koji beži preko granice u Srbiju.

O njegovim potezima danas svedoče tri pisma upućena pukovniku Stevanu Stojanoviću, tadašnjem komandantu na granici prema Osmanskom carstvu. U njima se vidi da je knjaz nastojao da pobunjenike zaštiti, ali i da spreči širenje sukoba dok diplomatskim putem pokušava da izdejstvuje povoljniji položaj za Srbe u Niškoj nahiji.

Prvo pismo

Ljubezni Stevo!

Javljam Vam da se njena čast Niševačkog naroda protivu Vezira i Turaka podigla i ja sam danas k Veziru poslao predstavnika mog Avrama Petronijevića. Ovo saobičavajući preporučujem Vam da kažete pograničnome narodu našem, koji živi na granicama pobunjenim nišavskih sela, da se nipošto ne mješa u istu pobunu Nišku i da ne prelazi na onu stranu granice. Ako li neki iz one strane ovamo prebegli, to ih nemojte terati natrag, no primite ih u našu zemlju slobodno.

U Kragujevcu, 17. januara 1835. godine

Vam blagonakloni

Miloš Obrenović

Knjaz serbski

Iako je vezir obećao da će ublažiti pritisak na stanovništvo, to se nije dogodilo. U međuvremenu su pristizale vesti o novim napadima na civile koji su pokušavali da se sklone prema Srbiji. Zbog toga je knjaz Miloš poslao novo pismo, sa jasnim naređenjem da se izbeglice zaštite i zbrinu.

Drugo pismo

Ljubezni Stevo,

Ovaj čas primio sam Vaše pismo od 5-tek br. 96, u kojem mi javljate o pobuni i stradanju Niševljana, o čemu sam danas već s dve strane podobna izveštaja dobio. Vi ste, kao što iz vašeg pisma vidim, dobre uredbe učinili kasatelno tij stradalnika pa tako i od sad učinite. Nalazite se tu, da sami oko granice, utvrdite dobro straže na granicama, i ne puštajte u našu zemlju. Turcima pak kažite ili poručite ozbiljski neka ne diraju u tu sirotinju nipošto. Ako li Turci ne budu Vas poslušali već bi ipak napali na te ljude i nejač, a vi stradalce sve primajte i pridržite ij u našoj zemlji. Međutim, ako taj narod veliku glad trpi, a vi izdajte mu ponješto rane od desetka da ne pomre od gladi tu na granicama.

To tako postupajte, dok ne izvedemo tu stvar.

U Beogradu, 8. marta 1835. godine, u jedan sat noći

Vam blagonakloni

Miloš Obrenović

Knjaz serbski

Kako se broj ustanika povećavao, osmanske vlasti shvatile su da pobunu neće lako ugušiti. Vezir je zato zatražio pomoć upravo od knjaza Miloša, računajući da jedino on može da utiče na pobunjeni narod.

Miloš je pristao, ali je prethodno postavio uslov da turska vojska bude povučena u Niš, da prestane nasilje nad stanovništvom i da se ukinu najteži nameti. Tek pošto je vezir prihvatio te zahteve, knjaz je poslao svog izaslanika Avrama Petronijevića među ustanike i uputio treće pismo.

Izvor/ Saznaj više: niskevesti.rs