Dolazak stranih stručnjaka i zapošljavanje u domaćim kompanijama

Domaće tržište rada ubrzano se menja pod uticajem globalizacije, a domaći privredni sektori poput informacionih tehnologija, građevinarstva i teške industrije sve češće se oslanjaju na stručnjake iz inostranstva.

Gradovi poput Niša, sa svojim brzorastućim Naučno-tehnološkim parkom, kao i Beograd i Novi Sad, postali su regionalni centri koji privlače kako visokokvalifikovani kadar, tako i radnu snagu za specifične industrijske projekte.

Kada domaća firma odluči da angažuje stručnjaka van granica naše zemlje, pred njom se nalazi niz pravnih i administrativnih koraka. Iskustvo pokazuje da pravovremena priprema dokumentacije štedi vreme, smanjuje rizik od zastoja u radu i sprečava visoke neplanirane troškove koji mogu ugroziti poslovne planove.

Kako započeti proces prijave stranog državljanina

Prva zakonska obaveza nakon što stranac pređe granicu jeste prijava njegovog boravišta u roku od 24 časa. Ukoliko gost boravi u hotelu ili registrovanom apartmanu, ovaj korak automatski završava recepcija, ali kod privatnog smeštaja obavezu nosi isključivo vlasnik nekretnine.

Potvrda o prijavi, poznata kao beli karton, osnovni je papir bez kog se ne može pokrenuti nijedan dalji postupak pred državnim organima.

Paralelno sa tim, poslodavci moraju podneti zahtev za zapošljavanje. Nova zakonska pravila uvela su jedinstvenu dozvolu koja uspešno objedinjuje boravak i rad u jedan dokument.

Ipak, radna dozvola za strance i dalje zahteva prolazak kroz proceduru u kojoj se dokazuje da na domaćem tržištu nema slobodnih radnika odgovarajućeg profila. U komplikovanim situacijama, kada su rokovi kratki i zahtevaju hitnu reakciju, advokat Novi Sad ili stručnjak za imigracione propise može ubrzati ceo proces i garantovati usklađenost sa zakonom.

Test tržišta rada i uslovi za domaće poslodavce

Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi test tržišta rada kako bi se zaštitili domaći radnici i omogućio fer pristup slobodnim radnim mestima.

Ovaj postupak traje tačno 10 dana i predstavlja obavezan korak pre izdavanja jedinstvene dozvole. Tokom tog perioda, nadležni državni organi proveravaju da li među registrovanim nezaposlenim licima u bazi podataka postoje kandidati sa traženim kvalifikacijama. Ukoliko se pojave adekvatni kandidati, poslodavac je dužan da obavi razgovore sa njima i pismeno obrazloži eventualno odbijanje svakog pojedinačnog kandidata.

Tek nakon što se nedvosmisleno dokaže da na domaćem tržištu nema odgovarajućeg kadra sa specifičnim znanjima, stiču se zakonski uslovi za angažovanje stranog državljanina. Ovaj korak zahteva izuzetno precizno definisanje uslova konkursa.

Ukoliko poslodavac postavi previše opšte uslove, rizikuje da dobije desetine neadekvatnih prijava domaćih državljana koje zakonski mora da evaluira, čime gubi dragoceno vreme za realizaciju svojih projekata.

Najčešće greške u proceduri i finansijske posledice

Jedna od najčešćih grešaka u praksi jeste nepravovremeno podnošenje zahteva i prevremeno stupanje na rad. Kompanije često pretpostavljaju da stranac može da počne sa radom čim preda papire u proceduru ili dobije potvrdu o predaji.

Međutim, rad pre zvaničnog odobrenja jedinstvene dozvole smatra se radom na crno. Kazne za pravna lica koja zaposle stranca bez važećih dozvola izuzetno su visoke i mogu iznositi i do dva miliona dinara.

Pored finansijskog tereta, nadležni državni organi mogu izreći i privremenu zabranu obavljanja delatnosti u trajanju od nekoliko meseci, što može ozbiljno ugroziti reputaciju i tekuće poslove kompanije.

Takođe, čest problem predstavlja i neusklađenost plata. Zarada koja se nudi stranom radniku ne sme biti manja od minimalne zarade propisane za to radno mesto u Srbiji, niti se smeju kršiti odredbe kolektivnog ugovora kod poslodavca, što kontroliše inspekcija rada prilikom redovnih nadzora.

Izvor/ Saznaj više: naissus.info