Svetski dan humanitarnih radnika: „Dobiješ duplo više nego što daš”

Otrežnjujuće i ispunjavajuće – tako Danijel, Filip i Srđan opisuju iskustvo koje su stekli tokom humanitarnog rada u zemljama poput Nepala, Tanzanije, Ugande i Kenije, hiljadama kilometara daleko od rodnog Balkana.

U daleke zemlje su ih odveli različiti povodi, ali iste pobude, da pomognu ljudima kojima njihovo malo, znači mnogo.

„Činjenica da živimo u miru, imamo tri obroka dnevno, da smo zdravi i da možemo da odemo kod lekara kada god nam nešto zafali, zapravo je privilegija u odnosu na veliku većinu ljudi na svetu”, kaže Danijel Domić, oralni hirurg koji već godinama besplatno pruža usluge u afričkoj državi Tanzaniji.

Isti utisak stekli su i Filip Kalinić iz Zadra, koji je učestvovao u izgradnji škole na zapadu afričke države Ugande, kao i Srđan Popović iz Beograda koji je pomagao siromašnima u predgrađu kenijske prestonice, Najrobija.

Osnovni podsticaj za humanitarni rad je spasavanje života i ublažavanje patnje, navodi se u priručniku Ujedinjenih nacija za delovanje u kriznim situacijama.

„Humanost je glavni pokretač za odgovor na krizu, bilo da je izazvana sukobom, nasiljem ili katastrofom koju je prouzrokovala priroda ili čovek”, navode iz Ujedinjenih nacija.

Dodaje se da je humanitarna pomoć i zaštita potrebna za blizu 274 miliona ljudi u 2022. godini.

Svake godine, od 2009, 19. avgusta, Ujedinjene nacije podsećaju na važnost podrške ljudima koji su u kriznim situacijama, kao i na potrebnu bezbednost humanitarnih radnika.

Vraćanje osmeha na lice

Dok je bio student, u januaru 2016. godine, Danijel Domić iz Pančeva prijavio se za volonterski projekat u Nepalu, južnoazijskoj državi koja se proteže Himalajima.

„To je bila prilika da otputujem van Evrope i da u okviru tog avanturističkog poduhvata volontiram kao stomatolog”, kaže on za BBC na srpskom.

Iako je Nepal poslednjih godina ostvario napredak po pitanju indeksa siromaštva, gotovo pet miliona Nepalaca nema redovan pristup osnovnim sredstvima za život, kao što su kuće, hrana, čista sredstva za kuvanje i školovanje, navodi se u izveštaju Unicefa za 2021. godinu.

Prvobitni kulturološki šok, i gorak utisak koji ostavljaju prizori nemaštine i loših uslova u kojima ljudi žive, ubrzo je zamenio izazovan rad, kaže Danijel.

Po dolasku u Nepal se pridružio lokalnim stomatolozima, pa su školske sale pretvorene u improvizovane zubarske ordinacije.

„Postavili bismo obične plastične stolice u nekoliko redova, odnosno stanica. U paru su radili volonter iz organizacije i lokalni stomatolog”, navodi.

Sistem je funkcionisao – tamošnji zubari su pregledali pacijente, a potom ih upućivali dalje na stanice određene za uklanjanje kamenca i mekih naslaga i vađenje ili popravku zuba, na kojima su radili volonteri.

„Nosiš čeonu lampu kao što rudari imaju, a ne postoji sisaljka za pljuvačku.

„Svako malo kažeš pacijentu da ispljune u kanticu koja je bila pored stolice. Sve je bila velika improvizacija”, priseća se 32-godišnji Danijel.

Zahvaljujući tome je naučio da složene zahvate za koje su potrebni instrumenti široko dostupni u Evropi, ali ne i u Nepalu, uradi što lakše i jednostavnije.

Iako mu je motiv za daleki put isprva bio da proširi znanje i upozna daleku zemlju, ovo iskustvo bila je prekretnica za Danijela da uplovi u volonterske vode.

„Počeo sam da istražujem, uglavnom na internetu i bilo mi je čudno što neke volonterske organizacije od zainteresovanih traže izuzetno velike svote novca za dve-tri nedelje volontiranja u Africi”, kaže.

To ga je motivisalo da sa kolegom jednostavno otputuje u Afriku i sa sobom ponese paste i četkice za zube.

„Odlučio sam da ako na licu mesta ne nađem školu, stomatološku ordinaciju ili bolnicu u kojoj mogu da volontiram, podelim deci sve što sam doneo”, kaže on.

Ali nije bilo potrebno mnogo vremena da po dolasku u istočnoafričku zemlju Tanzaniju, ostvari kontakte i otvori novo poglavlje u karijeru i životu.

„Od tog trenutka sam počeo da razmišljam o osnivanju svoje volonterske organizacije”, kaže.

Bio je, kaže, uveren da volontiranje zainteresovane ne mora da košta mnogo, pa se vratio u Beč, gde je završavao studije, i ostvario zamisao.

Osnovao je nevladinu organizaciju Dentist the World (Zubari sveta) 2016. godine.

To je otvorilo put volonterima da se prijave, a donatorima, poput stomatoloških firmi, univerziteta i fondacija, da podrže projekte koje je, bar jednom godišnje, organizovao u Tanzaniji.

Skoro 90 odsto dece u Tanzaniji živi u lošim stambenim i sanitarnim uslovima, prema izveštaju Unicefa iz 2019. godine.

Dolazak volonterskog tima stomatologa često je vest koja se najavljuje na radiju i u lokalnim medijima.

„Kad sletimo, uglavnom nas primi ministar zdravlja, a poslednji put smo bili kod predsednika Zanzibara (poluautonomne oblasti u okviru Tanzanije)”, kaže Danijel.

On i tim od 16 volontera prvo nekoliko dana rade sa pacijentima kojima daju terapiju.

„Popravljamo zube, uklanjamo kamenac ili ako primenimo neku promenu koju mi ne možemo da saniramo ili je možda malo opasnija, šaljemo ih u lokalnu bolnicu”, objašnjava.

Svi tretmani su besplatni, dodaje.

U Zanzibaru takođe uče decu da peru zube i dele četkice i paste.

„Dešava se da detetu daš četkicu za zube, a ono je ponese kući i onda cela porodica pere zube tom istom četkicom.

„Zato je važna edukacija u školama”, kaže.

Projekat je stopiran kada je pandemija korona virusa potresla svet 2020. godine.

„Nadamo se da sledeće godine u martu nastavljamo”, kaže Danijel.

Šamani umesto stomatologa

U zemljama gde volontiraju, ljudi uglavnom nemaju pristup stomatolozima, jer odlazak lekaru poistovećuju sa plaćanjem, kaže Danijel.

„Oni zato ne idu kod lekara, godinama trpe bolove ili to pokušavaju da reše na neki drugi način tako što će otići kod šamana ili samoukih zubnih terapeuta”, kaže.

Oni kojima su pomogli u Africi i Nepalu su veoma zahvalni, dodaje.

„Shvatio sam da ljudi u nekim drugim krajevima sveta moraju da pate i ispaštaju kako bismo mi ovde živeli tako lagodno i dobro”, ističe Danijel.

Preleteo je hiljade kilometara da pomogne drugima, ali to iskustvo ga je „spustilo na zemlju”, kaže.

„Shvatio sam da treba da cenim i poštujem sve ono što sam uvek imao i što imam”, navodi.

Danijel sada radi na Stomatološkoj klinici Medicinskog univerziteta u Beču kao oralni hirurg, a uporedo je na doktorskim studijama.

Izvor: BBC NEWS NA SRPSKOM