Nema razloga za paniku zbog majmunskih boginja

Nema razloga za paniku zbog pojave majmunskih boginja, iako su Evropa i Amerika u pripravnosti nakon otkrivanja novih slučajeva ove bolesti.

„Majmunske boginje su virusna zoonoza, što znači da se bolest prenosi sa životinje na čoveka. Ova bolest je endemska za Centralnu i Zapadnu Afriku, predele sa vlažnim tropskim šumama. Redovno je prisutna u tim područjima, a povremeno se „izvozi” i u druge zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, zemlje Evrope, Kanadu”, rekla je epidemiološkinja dr Slavica Maris, prenosi Tanjug, ističući da majmunske boginje nisu novo obolenje. Prvi su registrovane 1958. godine kod majmuna koji su se koristili u istraživačke svrhe za proizvodnju polio vakcine. Prvi slučaj kod ljudi zabeležen je 1970. u Kongu kod deteta.

„Po kliničkoj slici slične su velikim boginjama, ali imaju blaži tok i manje su opasne”, kaže dr Maris.

Bolest po fazama

Postoje dve faze bolesti – prva je takozvana invazija koja traje do pet dana i kada osoba ima povišenu temperaturu, groznicu, intenzivnu glavobolju, uvećane limfne žlezde, bolove u krstima i mišićima.

Tokom druge faze dolazi do erupcije kože i nastaje osip koji se najčešće pojavljuje od prvog do trećeg dana od početka bolesti.

„Osip se najčešće javlja na licu, u 95 odsto slučajeva. Potom i na esktremitetima, bukalnoj sluznici, konjuktivama, često i na dlanovima i tabanima, genitalijama. Ona je istakla da zbog nespecifičnih simptoma u prvoj fazi bolesti ne možemo znati da je reč o majmunskim boginjama, a bolest najčešće stiže iz Afrike.

U Srbiji nikad nije bilo ovih boginja

„U Nigeriji je 2020. prijavljeno 4.600 slučajeva, a dešavale su se i epidemije. Najveća je zabeležena 2017. u Nigeriji i tada su se slučajevi pojavili i u Velikoj Britaniji, Singapuru, Izraelu, kaže doktorka i dodaje da su se svi ljudi oporavili bez posledica.

Ona naglašava da u Srbiji nikada nisu zabeležene ove boginje.

Kako kaže, period inkubacije, od trenutka kada virus dospe u organizam do ispoljavanja bolesti je od pet do 21 dana.

„Virus se dobija direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom putem telesnih tečnosti, kožnih lezija ili preko krvi. Može se dobiti i preko uginulih životinja. Ovakav kontakt najčešće imaju veterinari i ljudi koji se brinu o životinjama. Zato je savet da nikada ne dirate životinje, da ih ne mazite, ma koliko vam divne i interesantne bile. Takođe, virus se može preneti i indirektnim putem sa kontaminiranim materijalom ili predmetom, kao i putem respiratornih kapljica, ali je u takvim slučajevima potrebno imati kontakt u dužem vremenskom periodu”, objasnila je dr Maris.

Kao i svaki drugi virus, tako i ova infekcija može da oslabi imuni sistem i da budemo podložniji sekundarnim infekcijama, a vakcina koja je korišćena za iskorenjavanje velikih boginja delotvorna je i protiv majmunskih.

Izvor: Politika.rs