21 osoba poginula u saobraćajnim nesrećama u Nišu u 2022. godini, za 5 godina stradalo 27 pešaka

U Nišu je prošle godine 21 osoba izgubila život u saobraćaju, a u poslednjih pet godina u tom gradu stradalo je čak 27 pešaka, kaže v. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović. Kao glavne probleme izdvaja neprilagođenu brzinu, vožnju pod dejstvom alkohola i droge, ali i korišćenje mobilnih telefona. Kaže da će u narednom periodu zakonski da se definiše i kretanje električnih trotineta.

“Uspori, život te čeka” – naziv je kampanje koju je Agencija za bezbednost saobraćaja počela u Nišu. Stamatović kaže da je upravo brzina jedan od glavnih razloga što su brojni životi izgubljeni u saobraćaju u najvećem gradu juga Srbije.

Iz Niša krećemo jer je 21 osoba poginula u saobraćajnim nesrećama u 2022. U Nišu je veliki i problem stradanja pešaka, jer je za prethodnih pet godina čak 27 njih izgubilo život u saobraćajnim nesrećama, što čini preko trećinu svih stradalih u nesrećama u Nišu, a to je povezano sa brzinama kojom se kreću vozila – navodi Stamatović.

Uzrok svake treće nesreće u Srbiji koja za posledicu ima smrtni slučaj jeste nepoštovanje brzine kretanja vozila, dodaje on.

Jedna od najvećih predrasuda jeste da vozilo staje u mestu. Vozilo ne može da stane u mestu. Pre nego što ukoči prođe određeno vreme. Imamo vreme koje prođe u reakciji vozača, u reakciji samog vozila, kao i zaustavni put. Zaustavni put pri brzini od 50 kilometara na sat je negde oko 28 metara – pojašnjava v. d. direktora.

Prema njegovim rečima, ako vozilo koje se kreće brzinom od 60 kilometara na sat udari pešaka, pešak ima samo 40% mogućnosti da preživi, a ako ga udari brzinom od 30 kilometara na sat, šansa za preživljavanje je više od 90%.

Osim neprilagođene brzine, problem su i alkohol, psihoaktivne supstance i korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje, navode iz Agencije.

Pod dejstvom alkohola procene rizika su znatno usporene. Problem je i upotreba mobilnog telefona. On je ometač i skreće pažnju sa volana. Skretanje pažnje i na sekundu pri brzini od 50 kilometara na sat znači da vozač nekih 13 metara nije upravljao tim vozilom. Tu može doći do tragičnih situacija – poručuje Stamatović.

Kaže da svest naročito treba podizati kod mladih jer je prošle godine u Srbiji u saobraćajnim nesrećama poginulo 127 mladih i da će Agencija zato održavati tribine sa studentskim parlamentima u Nišu. Poziva studente da budu promoteri bezbednog učestvovanja u saobraćaju i da kao vozači budu pažljivi.

Studentkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta i sekretar Studentskog parlamenta Emilija Filić takođe smatra da treba raditi na tome da mladi “smanje ludost i dokazivanje u vožnji”. Smatra da u medijima o tome nema dovoljno sadržaja.

Stamatović: Izmene Zakona koje se tiču električnih trotineta u narednom periodu

Kao relativno nova pojava u saobraćaju, električni trotineti izazivaju žustre reakcije vozača, pešaka i svih građana. Njihovo kretanje zakonom još nije regulisano.

Gde, kako i kojom brzinom mogu da se kreću električni trotineti – moglo bi da bude definisano u narednom periodu, kaže Stamatović.

Kako navodi, izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja su prošle javnu raspravu i one predviđaju definisanje načina kretanja lakih električnih vozila, kako su inače ti trotineti označeni.

Izvor: Južne Vesti