Reuma i vremenske promene, zašto zglobovi osete kišu pre nas

U skoro svakoj porodici postoji neko ko najavi promenu vremena tačnije od aplikacije na telefonu. Koleno počne da tišti dan pre nego što padne prva kap, rame se ukoči bez ikakvog napora, kuk zapinje pri ustajanju iz fotelje. Okolina to obično prima sa osmehom, dok osoba koja to oseća zna da nema ničeg smešnog u tome. Bol je stvaran, dolazi bez najave i ume da pokvari ceo dan.

Zanimljivo je da ta pojava nije novost. Hipokrat je pre dve i po hiljade godina zapisao da lekar mora dobro da poznaje vetrove i godišnja doba ako želi da razume bolesti svojih pacijenata. Otad je prošlo mnogo vekova, a nauka i dalje nema jedinstven odgovor zašto vlaga i pad pritiska toliko utiču na zglobove.

Šta se dešava u zglobu kad se vreme kvari

Najprihvaćenije objašnjenje tiče se atmosferskog pritiska. Kada se sprema kiša, pritisak vazduha opada, a tkiva oko zgloba imaju malo više prostora da nabreknu. Zglobna čaura, tetive i mala vrećica sa tečnošću koja ublažava trenje reaguju na taj milimetar razlike. Kod zdravog zgloba to prođe nezapaženo. Kod zgloba u kome je hrskavica istanjena, a upala već prisutna, isti taj milimetar pritisne nerv i javi se poznati tup bol. Drugi deo priče je hladnoća.

Niska temperatura sužava krvne sudove u koži i mišićima, pa do zgloba stiže manje tople krvi. Zglobna tečnost postaje gušća i teže podmazuje površine koje klize jedna preko druge. Mišići se refleksno stežu da bi sačuvali toplotu, a stegnut mišić dodatno vuče tetivu koja se pripaja uz bolan zglob. Tako se dobije krug u kome jedno pogoršava drugo. Vlaga radi na treći način. Ona usporava isparavanje znoja i telu otežava da reguliše temperaturu, pa se osećaj hladnoće produžava. Ljudi sa reumatoidnim artritisom najčešće opisuju baš tu kombinaciju vlage i hladnoće kao najgoru, dok osobe sa istrošenim kolenom više reaguju na nagli pad pritiska.

Zašto jesen i rano proleće najviše smetaju

Sredina zime ume da bude podnošljivija od novembra, iako je hladnija. Razlog je u stabilnosti. Telo se prilagodi na dugotrajno niske temperature, dok mu smenjivanje toplih i hladnih dana ne da mira. Jesenji i prolećni meseci donose po nekoliko naglih obrta u istoj nedelji, pa zglobovi nemaju vremena da se naviknu ni na jedan režim. Tome se pridruži manje kretanja. Kada je napolju kiša, šetnja otpada, a upravo je pokret ono što hrani hrskavicu. Hrskavica nema krvne sudove i hranu dobija iz zglobne tečnosti, kroz naizmenično pritiskanje i opuštanje pri hodu. Nedelja provedena u kući znači nedelju dana slabije ishrane zgloba, a posledica se oseti odmah.

Šta pomaže u danima kada vreme radi protiv vas

Toplota je prvo i najjednostavnije oružje. Topla obloga, grejač ili prosto duži topli tuš pred spavanje opuštaju mišiće oko bolnog mesta i vraćaju cirkulaciju. Slojevito oblačenje čuva toplotu bolje od jednog debelog sloja, a kolena i ramena traže posebnu pažnju jer preko njih prelazi malo masnog tkiva koje bi ih zaštitilo. Kretanje mora da ostane u rutini i po lošem vremenu. Ne mora da bude naporno, dovoljno je petnaest minuta laganog hoda po hodniku, vožnja sobnog bicikla ili nekoliko krugova po tržnom centru.

Voda je posebno zahvalna, jer bazen skida veći deo težine sa zglobova i dozvoljava pokret koji na suvom boli. Ishrana ne leči, ali pomaže. Riba bogata omega tri masnim kiselinama, maslinovo ulje, orasi i kurkuma vekovima se pominju uz zglobove, a savremena istraživanja im daju bar delimično za pravo. Višak kilograma ide u suprotnom smeru, jer svaki kilogram telesne težine kolenu donosi tri do četiri kilograma dodatnog opterećenja pri hodu.

Nega spolja, deo rutine koji se često zaboravi

Blago utrljavanje preparata u bolno mesto radi dve stvari odjednom. Sam pokret ruke zagreva kožu i pokreće protok krvi u površinskim slojevima, a biljni sastojci koji se tradicionalno vezuju za zglobove i mišiće dobijaju priliku da prodru dublje kroz masnu podlogu.

Tu svoje mesto nalazi Melem protiv reume i sportskih povreda, preparat na bazi pčelinjeg voska i hladno ceđenog maslinovog ulja u koji je ugrađeno planinsko bilje. Nanosi se u tankom sloju i lagano utrljava dva do tri puta dnevno, na bolno mesto. Podloga od voska ostaje na koži znatno duže od vodenih krema, pa dejstvo ne prestane čim se preparat upije, o čemu detaljnije piše u tekstu o razlici između melema, kreme, masti i gela.

Ako bol traje nedeljama, zglob otekne, pocrveni ili se ujutru ne otključava ni posle pola sata, to više nije stvar vremenske prognoze i traži pregled lekara. Za sve one dane kada vas koleno probudi pre kiše, topla soba, malo pokreta i redovna nega prirodnim melemom čine dan znatno lakšim.