Zagađenje vazduha može biti najopasnije u ranoj trudnoći

Svakog dana državne institucije procenjuju kvalitet vazduha i objavljuju jedinstveni indeks koji upozorava građane kada uslovi postanu štetni po zdravlje. Ta vrednost obično se zasniva na koncentraciji zagađujuće materije koja je u tom trenutku najizraženija.

Međutim, vazduh koji udišemo nije tako jednostavan. Ljudi svakodnevno udišu promenljivu mešavinu gasova i sitnih čestica koje zajedno utiču na organizam.

Za trudnice taj uticaj može biti posebno značajan, jer tokom trudnoće organizam udiše znatno više vazduha kako bi obezbedio dovoljno kiseonika za razvoj fetusa.

Veća količina udahnutog vazduha znači i veću izloženost svim prisutnim zagađujućim materijama. Novo istraživanje Univerziteta u Juti ispitalo je kako kombinacija različitih zagađivača utiče na trudnoću i u kom periodu predstavlja najveći rizik.

Zagađenje vazduha tokom trudnoće

Dosadašnja istraživanja uglavnom su povezivala pojedinačne zagađivače sa prevremenim porođajem, odnosno porođajem pre 34. nedelje trudnoće, kada novorođenče ima znatno veći rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Fine suspendovane čestice (PM), prizemni ozon i visoke temperature već su pojedinačno povezani sa povećanim rizikom od prevremenog porođaja.

Međutim, ljudi nikada nisu izloženi samo jednom zagađivaču. Vazduh koji udišemo predstavlja mešavinu različitih supstanci koje mogu zajednički delovati na organizam, što dosadašnja istraživanja nisu u potpunosti uzimala u obzir.

Upravo taj problem pokušao je da reši tim sa Univerziteta u Juti.

Naučnici su pratili 44.874 žene koje su prvi put ostale trudne, povezujući podatke o njihovim trudnoćama sa kvalitetom vazduha u blizini mesta stanovanja.

Juta predstavlja idealno mesto za ovakvu studiju jer tokom zimskih temperaturnih inverzija često beleži jedan od najzagađenijih vazduha na svetu. Tada se zagađenje zadržava u dolinama i dostiže veoma visoke koncentracije.

Mašinsko učenje otkrilo skrivene obrasce

Utvrditi kako različiti zagađivači deluju zajedno nije jednostavno.

Gasovi, sitne čestice i temperatura mogu se kombinovati na bezbroj načina u veoma kratkom vremenskom periodu.

Zbog toga su istraživači primenili mašinsko učenje.

Koristili su takozvanu samoorganizujuću mapu, vrstu neuronske mreže koja može da prepozna obrasce u velikim količinama podataka, bez prethodno definisanih pravila.

Autorka istraživanja Brena Keli, koja je nedavno doktorirala populaciono zdravlje na Univerzitetu u Juti, objasnila je:

„Pronalaženje ovih obrazaca je kao traženje igle u plastu sena. Bez mašinskog učenja bilo bi praktično nemoguće ispitati sve moguće kombinacije zagađivača.“

Model je analizirao podatke o koncentracijama azot-dioksida, prizemnog ozona, finih suspendovanih čestica i temperature u periodu od 2013. do 2016. godine.

Na osnovu tih podataka identifikovano je 12 različitih kombinacija zagađenja i vremenskih uslova.

Od ukupnog broja trudnica obuhvaćenih istraživanjem, oko 939 žena, odnosno približno dva odsto, porodilo se pre 34. nedelje trudnoće.

Iako su prevremeni porođaji bili relativno retki, pokazalo se da je vreme izlaganja zagađenju bilo mnogo važnije od samog broja slučajeva.

Najosetljiviji period je kraj prvog tromesečja

Od svih identifikovanih kombinacija zagađenja, jedna se posebno izdvojila.

Reč je o mešavini sa povećanim koncentracijama prizemnog ozona i finih suspendovanih čestica.

Najveći rizik zabeležen je oko 11. nedelje trudnoće, odnosno pri kraju prvog tromesečja.

Žene koje su bile izložene ovoj kombinaciji imale su 53 odsto veće šanse za veoma prevremeni porođaj.

Ako je izloženost trajala od 9. do 14. nedelje trudnoće, rizik je bio gotovo tri puta veći.

Zanimljivo je da su koncentracije zagađivača u ovom periodu prema zvaničnom indeksu kvaliteta vazduha i dalje bile u granicama koje se smatraju bezbednim.

Razlog je to što indeks kvaliteta vazduha procenjuje svaki zagađivač zasebno, dok u stvarnosti više zagađivača može istovremeno delovati štetno.

„Ljudi su istovremeno izloženi različitim zagađivačima tokom dužeg vremenskog perioda. Važno je uzeti u obzir situacije kada je više hemijskih supstanci istovremeno prisutno u umerenim koncentracijama“, objasnila je Brena Keli.

Zašto su ozon i fine čestice posebno opasni?

Prizemni ozon i fine suspendovane čestice mogu zajedno izazvati procese koji povećavaju oksidativni stres, odnosno hemijska oštećenja ćelija i tkiva.

Ozon može oštetiti tkivo posteljice, dok fine čestice podstiču upalne procese u posteljici i plućima trudnice.

Čak i kada nijedan od ova dva zagađivača pojedinačno nije prisutan u veoma visokim koncentracijama, njihovo zajedničko dejstvo može povećati rizik od prevremenog porođaja.

Istraživanje je pokazalo da jednokratna izloženost ima mnogo manji uticaj od ponovljenog izlaganja tokom nekoliko uzastopnih nedelja.

Kako zagađenje utiče na razvoj bebe?

Tokom prvog tromesečja formiraju se posteljica i krvni sudovi koji snabdevaju fetus kiseonikom i hranljivim materijama.

Zbog toga je ovaj period posebno osetljiv.

Koautorka studije, profesorka akušerstva i ginekologije Mišel Debink, istakla je:

„Rana trudnoća predstavlja kritičan period jer se tada razvijaju posteljica i arterije koje snabdevaju fetus krvlju i kiseonikom.“

Izloženost zagađenju u ovom periodu može poremetiti razvoj posteljice i povećati rizik od komplikacija poput preeklampsije, zbog koje je ponekad neophodan prevremeni porođaj.

Dugotrajna izloženost može izazvati upale i oštećenja koja se vremenom nagomilavaju, dodatno povećavajući rizik.

Da li je sadašnji sistem procene kvaliteta vazduha dovoljan?

Rezultati istraživanja ukazuju da postojeći način procene kvaliteta vazduha možda ne prikazuje stvarni zdravstveni rizik.

Sistem koji upozorava građane uglavnom prati samo zagađivač sa najvišom koncentracijom, dok potencijalno opasna kombinacija više zagađivača može ostati neprimećena.

Autori studije smatraju da bi njihov pristup mogao da se primeni i na proučavanje drugih faktora iz životne sredine.

Korišćenjem mašinskog učenja moguće je prepoznati složene obrasce izloženosti koji bi inače ostali skriveni, što može doprineti preciznijoj proceni zdravstvenih rizika i boljoj zaštiti posebno osetljivih grupa stanovništva.

Izvor/ Saznaj više: earth.com

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs