Najveći mit o rasama pasa

Rasa psa u velikoj meri utiče na njegovu ličnost – ili bar tako mislimo. Kroz istoriju smo različitim rasama pasa pripisivali određene osobine i stereotipe; na primer, nemačkim ovčarima agresivnost, a zlatnim retriverima razigranost. Međutim, kada je reč o ličnosti, rasa je daleko od presudnog faktora.

To znači da rasa nije pouzdan pokazatelj ličnosti kućnog ljubimca. Štaviše, prema studiji objavljenoj u časopisu Science, rasa objašnjava samo 9 procenata ponašanja. Tim biologa i genetičara proučio je više od 18.000 pasa – od kojih je oko polovina bila rasnih – i sekvencirao DNK više od 2.000 jedinki. Istraživači su utvrdili da, iako se osobine u ponašanju mogu prenositi putem gena, ti genetski markeri nisu svojstveni samo pojedinim rasama. Zapravo, svaka od tih karakteristika može se pronaći kod različitih rasa.

„Ljudi su duboko uvereni da se rase pasa međusobno razlikuju po ponašanju, ali moramo prihvatiti činjenicu da te razlike ponekad i nisu tako drastične”, izjavila je za *Scientific American* Ketlin Moril, genetičarka koja proučava pse na Medicinskom fakultetu „Čan” Univerziteta u Masačusetsu i koautorka ove studije.

Pseće ponašanje je rezultat spleta brojnih faktora, uključujući gene, razvoj, socijalizaciju, dresuru i okruženje. To znači da je ono, u velikoj meri, „ljudska tvorevina”, objasnio je za *The Atlantic* Isain Zapata, genetičar i stručnjak za ponašanje pasa sa Univerziteta „Roki Vista” u Koloradu, koji nije učestvovao u ovoj studiji. Vekovima smo namerno oblikovali različite rase kako bi odgovarale ljudskim potrebama i ukusima – ako postoje određeni obrasci u ponašanju i sklonostima naših ljubimaca, to je zato što smo ih mi tu uneli.

Prvi dosledan primer ove prakse javlja se tek pre oko 200 godina u viktorijanskoj Engleskoj, kada su ljubitelji pasa počeli selektivno da uzgajaju životinje radi estetskih karakteristika, poput boje dlake ili oblika njuške. S obzirom na to da su psi evoluirali od vukova pre više od 10.000 godina, pojedinačne rase predstavljaju tek trenutak u evolucionoj istoriji. Stoga je sasvim logično što su savremene rase pasa međusobno sličnije nego što su različite kada je reč o njihovom ponašanju.

Međutim, stereotipi i dalje mogu imati posledice. Naše ponašanje prema određenim psima u velikoj meri zavisi od toga kako doživljavamo pojedine rase. To je dovelo do donošenja zakona koji ciljaju i regulišu rase koje se smatraju opasnim (u SAD su to uglavnom pitbulovi). Takođe, vlasnici određenih rasa mogu otkriti da im posedovanje takvog psa povećava cenu osiguranja kućnih ljubimaca.

Kada odlučujete da u svoju porodicu dovedete novog člana, usklađivanje karaktera može biti zabavno, pa čak i poučno. Ali to takođe nameće pitanje: da li se psi ponašaju na određeni način zato što se mi prema njima ophodimo polazeći od upravo tih pretpostavki? Možda ljubimac koji važi za „pametnog” nauči više trikova jednostavno zato što se to od njega očekuje.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs