Zašto neki ljudi osećaju tako odvratno zadovoljstvo prilikom istiskivanja bubuljica

Uobičajena bubuljica nastaje usled začepljenja lojnih žlezda ili prisustva bakterija na koži. Iako većina bubuljica nije opasna, one se mogu inficirati (i postati bolne), naročito kada se otvore prema spoljašnjoj sredini. Pa ipak, mnogi od nas ne mogu da odole iskušenju da ih istisnu.

Da bismo razumeli zašto postoje tako oprečna mišljenja o istiskivanju bubuljica, možemo se osvrnuti na jednu od naših najosnovnijih emocija: gađenje.

Gađenje se razvilo kao mehanizam zaštite ljudi od zaraznih bolesti i otrova, objašnjava u intervjuu za PopSci Danijel Keli, profesor filozofije na Univerzitetu Perdju i autor knjige Yuck! The Nature and Moral Significance of Disgust („Fuj! Priroda i moralni značaj gađenja“). Na primer, naučili smo da izbegavamo stvari koje izazivaju odvratnost, poput trulog mesa ili izmeta, jer one mogu sadržati mikrobe koji, ako se unesu u organizam, izazivaju bolest. Keli navodi da je razvoj ovog unutrašnjeg „detektora odvratnosti“ bio ključan za opstanak naših predaka, budući da golim okom ne možemo videti sitne patogene, poput virusa i bakterija, koji nas čine bolesnim.

Međutim, neke telesne tečnosti – poput krvi, pljuvačke ili gnoja (uključujući i masni sadržaj bubuljice) – često doživljavamo kao odvratne tek kada napuste naše telo. Keli objašnjava da u ovom slučaju osećaj gađenja deluje poput redara koji sprovodi pravilo „nema povratka unutra“: jednom kada se naše telesne tečnosti nađu u spoljašnjem svetu, mogu biti kontaminirane bakterijama ili drugim patogenima, pa ih stoga ne želimo ponovo uneti u svoj organizam. Upravo zbog te odbojnosti prema bolestima, ljudi su u stanju da prepoznaju karakteristične znake oboljenja kod drugih, kao što su znojenje ili kašljanje.

Ipak, možda će vas iznenaditi činjenica da istiskivanje upaljenih belih bubuljica ne izaziva uvek isti osećaj gađenja – štaviše, postoji čitava zajednica ljudi kojima taj trenutak „eksplozije“ sadržaja pruža neobično zadovoljstvo.

Istiskivanje u mozgu
Očigledno je da ne reagujemo svi na isti način kada vidimo gnoj kako izlazi iz bubuljice. Štaviše, na najosnovnijem, primarnom nivou, čak i oni koji su opsednuti istiskivanjem bubuljica osete bar blagu dozu gađenja. Sve se svodi na to da li vaše uživanje nadjačava instinktivnu odbojnost.

Takođe, može postojati različit intenzitet nečije sklonosti ka istiskivanju tih promena na koži (ili, naprotiv, gađenja prema tome). Neki ljudi uživaju u gledanju video-snimaka na YouTube-u ili TikTok-u na kojima se istiskuju bubuljice, ali ne bi imali želju da istiskuju sopstvene. Gledanje takvih prizora na ekranu, koji se dešavaju nekome drugom, omogućava kontrolu nad izloženošću – gledalac nije u stvarnoj opasnosti da dođe u dodir sa potencijalnim patogenima. Sličan fenomen se javlja kada ljubitelji horora gledaju strašne filmove; bez obzira na to koliko je film zastrašujuć ili odvratan, znamo da zombi neće zaista iskočiti i pojesti nam mozak.

Čak i kod ljudi koji se bave samim istiskivanjem – bilo na sebi ili na nekoj drugoj osobi – i dalje postoji element kontrole. To nije isto kao kada iznenada naiđete na inficiranu ranu; iako vaša svesna svest može odmah reagovati početnim osećajem gađenja, vaš „primitivni mozak” (deo mozga zadužen za instinkte), u kombinaciji sa prethodnim iskustvom – to jest činjenicom da se niste razboleli od gnoja iz bubuljica – pomaže vam da shvatite da vas obična bubuljica verovatno neće dovesti u opasnost.

Razlike u građi i funkcionisanju mozga takođe pomažu da se objasni zašto neki ljudi više vole istiskivanje bubuljica od drugih. Prema studiji objavljenoj 2021. godine u časopisu Behavioural Brain Research, način na koji pojedinac reaguje na istiskivanje bubuljica zavisi od njegovog mozga. Naučnici sa Univerziteta u Gracu (Austrija) sproveli su istraživanje u kojem je učestvovalo 38 osoba koje uživaju u istiskivanju bubuljica i 42 osobe koje u tome ne uživaju. Svi su gledali 96 video-klipova koji su prikazivali istiskivanje bubuljica, fontane ili čišćenje parom. Snimci fontana korišćeni su kao kontrolni primeri jer, prema mišljenju istraživača, voda koja izlazi iz fontane podseća na gnoj koji izlazi iz bubuljice, dok su snimci čišćenja parom poslužili kao kontrolni primeri koji pružaju specifičnu vrstu zadovoljstva.

Pre početka eksperimenta, učesnici su popunili upitnik kako bi se utvrdilo u kojoj meri uživaju u istiskivanju bubuljica, koliko su osetljivi na gađenje, kao i koliko su osetljivi na nagrade i kazne. Zatim su učesnici gledali video-klipove dok im je moždana aktivnost merena pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI).

Istraživački tim je otkrio da su osobe koje uživaju u gledanju snimaka istiskivanja bubuljica pokazale veću osetljivost na nagrađivanje, kao i bolju sposobnost regulisanja osećaja gađenja, u poređenju sa onima kojima se takvi sadržaji ne dopadaju. Drugim rečima, ljubitelji istiskivanja bubuljica bili su skloniji da osete uzbuđenje kada bi bili „nagrađeni” zadovoljstvom koje pruža prizor gnoja koji štrca iz bubuljice, a takođe su bili u stanju da bolje kontrolišu nivo gađenja tokom gledanja. Ovi podaci, zasnovani na izjavama samih ispitanika, poklapali su se sa nalazima do kojih su istraživači došli tokom snimanja mozga u okviru ove studije.

FMRI skeniranja su takođe otkrila delove mozga koji su najzaslužniji za to da li neko uživa u istiskivanju bubuljica ili mu se to gadi: to su nucleus accumbens (nukleus akumbens) i insula. Nucleus accumbens je deo moždanog sistema za nagrađivanje (zadovoljstvo) i pokazalo se da modulira reakcije ljudi na stvari koje im se ne dopadaju. Kada su ljudi kojima se ne dopada istiskivanje bubuljica gledali takve snimke, njihov nucleus accumbens je bio deaktiviran i pokazivao je slabu ili nikakvu aktivnost. Iako je nucleus accumbens bio deaktiviran i kod ljudi koji vole snimke istiskivanja bubuljica, on je ipak bio aktivniji nego kod onih kojima se to gadi. Insula je još jedan deo mozga koji se aktivira kada osećamo gađenje. Stepen povezanosti između nucleus accumbens-a i insule takođe se razlikovao između ove dve grupe, pri čemu su ljubitelji istiskivanja bubuljica imali veći stepen povezanosti. Istraživači su pretpostavili da bi pojačana povezanost insule i nucleus accumbens-a mogla biti povezana sa boljom regulacijom osećaja gađenja.

Ne brinite, ljubitelji istiskivanja bubuljica – to što imate veću toleranciju na gađenje kada je u pitanju gnječenje bubuljica, ne znači da ćete manje verovatno primetiti stvarno opasne stvari od kojih biste mogli da se razbolite. Štaviše, čak i najveći zaljubljenici u istiskivanje bubuljica i dalje imaju tu urođenu reakciju odbojnosti: studija iz 2021. godine pokazala je da su, na kraju krajeva, svi učesnici osetili bar blagu dozu gađenja pri gledanju istiskivanja bubuljica.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs