Transrodni ljudi i autizam: Kad se autistični i rodni identitet preklope

Kad je Džai Vajt otkrio da je autističan, to mu je zauvek izmenilo život – i to nabolje.

„Omogućilo mi je da egzistiram u najiskrenijem obliku”, kaže Džai.

„Postao sam mnogo slobodniji u pogledu rodnog izražavanja; postao sam mnogo otvoreniji kad govorim o tome.”

Džai je autističan i nebinaran, što znači da se ne oseća isključivo kao muškarac ili kao žena.

Džai – i drugi – veruje da ta dva aspekta identiteta ne mogu da se odvoje, a istraživanje sugeriše moguću vezu.

Autizam je češći kod ljudi koji se ne poistovećuju sa biološkim polom.

Jedna od najvećih i najskorijih studija, koju je predvodio profesor sa Univerziteta u Kembridžu Varun Vorier, analizirala je informacije koje im je pružilo 641.860 ljudi.

Pokazalo se da su pojedinci koji su transrodni ili imaju rodni diverzitet tri do šest puta skloniji da prijave da su autistični nego ostali.

„Lično mislim da autizam izuzetno utiče na pitanje roda. Mislim da je naš doživljaj sveta mnogo slobodniji i otvoreniji”, kaže Džai za BBC.

„Ne oseća se potreba da se povinuje društvenim očekivanjima i uklopi među ljude oko nas.”

Istraživanje autizma

Poremećaj iz spektra autizma (ASD) definiše se kao „doživotni poremećaj u razvoju koji utiče na to kako ljudi komuniciraju i imaju interakciju sa svetom”, prema britanskom Nacionalnom društvu autističnih, ali ne doživljavaju svi autistični ljudi to kao poremećaj.

Česte osobine autistične osobe mogu da znače više vremena potrebnog za obradu informacija, poteškoću u razumevanju facijalnih ekspresija i upuštanje u repetativno ponašanje.

Autizam je i prilično česta pojava – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da otprilike svako 160. dete širom sveta „ima ASD”, ali brojke variraju značajno od zemlje do zemlje.

Malo je podataka o stopi autizma u mnogim zemljama sa niskim ili srednjim primanjima.

Imajući u vidu relativno nedovoljno statističkih podataka, razmere studije koju je Univerzitet u Kembridžu sproveo 2020. godine i njeni rezultati o transrodnim i ljudima sa rodnim diverzitetom od posebno su velikog značaja.

Doktor Meng-Čuan Li, jedan od naučnika aktivnih u studiji koja je prošla stručnu analizu, kaže da su njihovi nalazi potvrđeni „u brojnim drugim studijama, ali i u velikim uzorcima setova podataka”.

Rezultati bi mogli da pomognu da se poboljša podrška i pružanje usluga očuvanja mentalnog zdravlja koji se nude autističnim transrodnim i osobama sa rodnim diverzitetom, kaže doktor Lai.

Ali neke brine da bi povezivanje autizma i rodnog identiteta moglo da ima negativne posledice.

„Autidžender”

Kad je Džai dobio dijagnozu autizma u 26. godini, to je bilo „potpuno iznenađenje”.

Odrastajući u Velikoj Britaniji, Džai je znao da se oseća drugačije u odnosu na prijatelje kad je u pitanju rod.

Tek posle selidbe u Španiju i pristupa privatnom zdravstvenom osiguranju, stigla je i dijagnoza autizma.

Za neke ljude, pa i Džaija, korišćenje reči kao što su „autidžender” i „autikvir” pomaže da se opiše kako se njihov autizam i rodni identitet preklapaju.

„Za mene je to bilo kao pogodak u centar mete”, kaže Džai.

„To na neki način spaja dva velika aspekta mog identiteta u jedan.”

Korisne definicije

Rodni identitet: Lični osećaj osobe za vlastiti rod. On nije uvek isti kao nečiji biološki pol i ne mora da potpada pod kategoriju muškarca ili žene.

Rodni diverzitet: Sveobuhvatni izraz koji se koristi da bi se opisali ljude koji se ne identifikuju uopšte, ili isključivo, sa svojim biološkim polom.

Transrodni: Ljudi koji se ne identifikuju sa svojim biološkim polom. Na primer, osoba kojoj je po rođenju dodeljen ženski pol možda se oseća kao muškarac.

Neke transrodne osobe podvrgavaju se operaciji ili hormonskoj terapiji da bi njihova tela odgovarala njihovom rodnom identitetu.

Nebinarni: Izraz koji koriste neki ljudi čiji rodni identitet ne potpada pod kategorije muškarca ili žene.

Neki ljudi osećaju da su na spektru i mogu da definišu svoj rod tako da se on nalazi negde između muškarca i žene.

Cisrodni: Osoba čiji rodni identitet odgovara njenom biološkom polu.

Rodna disforija: Medicinsko stanje koje se odnosi na nezadovoljstvo koje osoba oseća kad pol koji joj je dodeljen po rođenju ne odgovara njenom rodnom identitetu.

Panseksualni: Kad vas privlače ljudi svih rodova.

Izvor: juznevesti.com