Topljenje leda u poslednje tri decenije prati najgore prognoze naučnika

Nova studija evropskih stručnjaka objavljena početkom nedelje u časopisu Kriosfera pokazala je da se topljenje leda na našoj planeti znatno ubrzalo u poslednje tri decenije.

Istraživači su koristili podatke dobijene pomoću satelita kako bi pratili polarne kape i glečere i količinu leda koja nestaje sa njih svake godine. Rezultati do kojih su došli pokazuju da je u periodu od 1994 do 2017. došlo do ubrzanja gubljenja ledenog pokrivača na celoj Zemlji za 65%. Tačnije, tokom jedne godine za vreme devedesetih topilo se oko 800 milijardi tona leda, dok je u 2017. nestalo čak 1300 milijardi tona leda.

Kako bismo ove ogromne brojke stavili u perspektivu, računajte da hiljadu milijardi tona leda odgovara jednoj ogromnoj kocki dimenzija 10x10x10 kilometara.

Glavni autor studije, Tomas Slater sa univerziteta u Lidsu upozorava da je brzina topljenja leda zabrinjavajuća.

„Topljenje ledenih pokrivača trenutno prati najgore scenarije koji su razvijeni u okviru Međuvladinog panela o klimatskim promenama. Porast nivoa mora ovih razmera će imati veoma ozbiljan uticaj na zajednice koje žive blizu obala već tokom ovog veka.”

Topljenje leda izaziva porast nivoa mora što povećava opasnost od poplava u priobalnim predelima i ima ozbiljne posledice na družtvo, životnu sredinu i privredu. Polovina od 28.000 milijardi leda koje su se otopile u posmatranom periodu nestala je sa kopnenih ledenih ploča i glečera i do ovog trenutka doprinela porastu nivoa mora od 35 milimetara.

U saopštenju Evropske svemirkse agencije navodi se da svaki centimetar porasta nivoa mora ugrožava dodatnih milion ljudi koji žive uz obalu i utiče na njihovo moguće preseljenje.

Posebno zabrinjava činjenica da je skoro četvrtina svog leda koji se otopio u poslednjih 24 godine nestalo sa planinskih glečera koji čine svega 1% ukupnog ledenog pokrivača na planeti. Glečeri širom sveta su u velikoj opasnosti, a skorašnja studija je pokazala da bi ukoliko se globalno zagrevanje ne uspori čak ⅔ svih glečera na Alpima moglo da nestane do kraja 2100.

Morski led se takođe topi velikom brzinom, i mada on ne utiče na porast nivoa mora, njegovo nestajanje takođe ima veliki uticaj na globalne prilike. Led koji se nalazi u Severnom ledenom okeanu i vodama uz Antarktik reflektuje veliku količinu sunčeve svetlosti čime hladi okolne predele. Međutim, sada kada tog leda ima manje, okean koji se nalazi ispod upija veću količinu sunčeve energije što dodatno povećava temperaturu i utiče na to da se polarni predeli zagrevaju brže od svetskog proseka.

Pogledajte animaciju trenda ubrzanja količine leda koja se svake godine topi.

Izvo: Klima101.rs