Sudija iz USA: Nasilje nad ženama ne može samo da prestane, institucije moraju da reaguju i veruju žrtvama

Sudija Džoni Gogo iz Sjedinjenih Američkih Država, koji se više od 20 godina bavi rodno zasnovanim nasiljem, bio je gost Južnih vesti, jer je u Nišu držao obuke policajcima, tužiocima, sudijama i socijalnim radnicima o tome kako da prepoznaju i adekvatno reaguju kada žene prijave nasilje u porodici. Napominje da je najvažnije da institucije veruju žrtvi kada prijavi nasilje i adekvatno reaguju, jer nasilje nad ženama ne može da se reši samo od sebe.

U okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, koje se završava danas na Međunarodni dan ljudskih prava, sudija Džoni Gogo iz USA posetio je Niš.

Gogo je tokom pandemije Kovida imao vebinare na kojima je govorio o prevenciji rodno zasnovanog nasilja, potom je prošle godine počeo obuke u Srbiji za službenike institucija koji sprovode zakone namenjene sprečavanju nasilja nad ženama, a u Nišu je takođe imao treninge sa policajcima, tužiocima, sudijama i socijalnim radnicima.

Bio je i gost Južnih vesti, gde je takođe govorio o tome koliko je važno da se adekvatno reaguje na nasilje prema ženama.

Najpre moramo da budemo sigurni, bilo da se radi o sudijama, o policiji, o socijalnim radnicima ili drugim građanima, da postoje jasni znaci fizičkog nasilja, kao što su modrice, polomljene kosti, ubodne rane, pa i verbalno nasilje. Moramo da budemo svesni i tih svađa koje se dešavaju u porodici. To su sve jasni znaci nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja. Takođe moramo biti spremni i kad žrtva prijavi nasilje da je pažljivo saslušamo i dokumentujemo njihovu priču i sprovedemo istragu, i ukoliko se optužbe pokažu istinitim nasilnik mora biti sankcionisan, bilo da je reč o pritvoru ili zatvoru ili zabrani prilaska. To su načini za prepoznavanje i pomoć u prevenciji nasilja u porodici – istakao je Gogo.

Istakao je i da je važno da se porodično i rodno zasnovano nasilje u institucijama prepoznaje i razlikuje od druge vrste nasilja, pre svega zbog odnosa koji postoji između partnera u porodici, ali i zato što žene vrlo često ćute o tome da su žrtve, pre svega zbog ekonomske zavisnosti od muškaraca.

I zato žene ćute, jer ne žele da muž bude uhapšen i da ostane bez posla, a samim tim i bez finansijske stabilnosti cele porodice. I jako je bitno intervenisati, jer ukoliko se ne interveniše, nasilje nikad neće prestati, bilo da je reč o policiji, sudijama, socijalnim radnicima, porodici i prijateljima. I treba reagovati na sve što ukazuje na to da postoji nasilje, jer kao što sam rekao, nasilje nikad neće prestati samo od sebe, već će se samo vremenom i pogoršati – napominje.

Najvažnija osoba u tom procesu je upravo žrtva, kao i deca i članovi porodici, ali i nasilnik koji mora da prođe kroz različite intervencije, ali i da završi u zatvoru zbog svojih dela.

U Srbiji su ove godine čak 23 žene stradale u porodičnom nasilju, kao i jedna 2-godišnja devojčica, a njih 6 je ranije već prijavljivalo nasilje nadležnima – a sudija se slaže da ima odgovornosti nadležnih institucija kada se dogodi femicid koji je već prijavljivan.

Upravo zato smatra da oni koji sprovode zakone moraju da preduzmu sve mere da se žrtva zaštiti i da prijave žena treba da shvate veoma ozbiljno.

Smatra da su hitne mere koje postoje u srpskom zakonu, kao što su udaljenje iz stana i zabrana prilaska, dobri mehanizmi zaštite žrtava.

U Kaliforniji koja je njegova oblast delovanja postoje još neke mere koje mogu da pomognu da se spreči ubistvo žena.

Ja sam 20 godina radio kao tužilac pre nego što sam postao sudija i stalno sam imao slučajeva porodičnog nasilja, čak i u ranoj fazi moje karijere, tako da sam vrlo rano naučio o apsolutnoj potrebi da počinioci nasilja u porodici budu adekvatno kažnjeni. Takođe imamo organizacije u zajednici, koje pomažu u sprečavanju nasilja i važno je da se i građani uključe. Ipak, službenici zakona imaju najbolju priliku i šansu da utiču na problem porodičnog nasilje. Sankcije mogu biti različite, kao što sam rekao to može biti i zatvor, ali je naš cilj da promenimo način razmišljanja počinioca nasilja i to se postiže kroz savetovanje. U Kaliforniji imamo obavezno savetovanje za registrovane nasilnike i ono traje 52 nedelje, odnosno godinu dana, a namenjeno je promeni njihovog ponašanja u okolini – pojašnjava.

Da li smatra da je bolje prijaviti nasilje odmah policiji ili prvo obavestiti organizacije koje se bave zaštitom žena, kako bi zajedno napravili plan zaštite, da li će ponovo doći u Niš i zašto, kao i kako vratiti poverenje koje mora da postoji između institucija i žena koje prijavljuju nasilje, pogledajte u emisiji “15 minuta”.