Stiže li nam revolucija?

Nakon pandemije koronavirusa skoro svi znaju šta znači skraćenica mRNA. Kompanije poput Moderne i BionTeha, koje su razvile vakcine protiv koronavirusa zasnovane na mRNA ili mRNK tehnologiji, već neko vreme istražuju mogućnosti koje nudi ova “mlađa sestra” DNK. Oni se ne fokusiraju samo na vakcine protiv zaraznih bolesti, već i na vakcine i terapije protiv raka, što neki stručnjaci ocenjuju kao moguću revoluciju kada je reč o tretmanu protiv te bolesti.

Kopija genetskog plana mRNA, takođe poznata kao glasnički RNK (messenger-RNK), igra važnu ulogu u telu. Ceo naš genom je pothranjen u staničnom jezgu kao DNK. Međutim, ako je gen iz genoma potreban stanici na nekom drugom mestu, bilo bi previše opasno uneti na to mesto ceo DNK. U slučaju da dođe do oštećenja ili uništavanja genetskog koda u tom procesu, cela stanica odumire. Zato se radi kopija odgovarajućeg gena – iz mRNA.

Ona zatim napušta stanična jezgra i pretvara se u protein, tamo gde je to potrebno. Ovaj sastav je usporediv sa građevinskim planom, koji se čuva na sigurnom mestu, a kopiraju se i koriste samo delovi plana koji su potrebni. Ako se kopija ošteti, pokvasi ili potpuno uništi na licu mesta, jednostavno možete napraviti novu kopiju.

Prednost mRNA vakcina

Ako se mRNA koristi za vakcinu, upotrebljava se kratki mRNA lanac, koji kodira antigen. Ovo je deo uzročnika (patogena), koji je vidljiv imunom sistemu. Kod vakcina protiv korone se skoro uvek koristi antigen na spike proteinu (na šiljku proteina) koji se nalazi na površini virusa.

Vakcina na bazi RNA (ribonukleinske kiseline) se unosi u organizam u obliku takozvanog “informacionog RNK”, koji sadrži neku vrstu uputstva za izgradnju antigena, proteina koji provociraju odgovor imunog sistema.

U telu se tako mRNA prevodi u antigen, koji imuni sistem tada prepoznaje kao strano telo i počinje da stvara antitela. Oni su tako u stanju da prepoznaju odgovarajući antigen na uzročniku (patogenu) kada se vakcinisani ljudi kasnije njime zaraze. Antigen se takođe može primeniti direktno kao vakcina. Tada telo ne mora samo da ga proizvodi. Međutim, jedan mRNA je mnogo lakše razviti i proizvesti nego protein, zato što telo već ima savršenu mašineriju u svakoj stanici za proizvodnju proteina iz mRNA. Dakle, velika prednost mRNA vakcina je brzina kojom se ona može napraviti. To je naučnicima postalo jasno kod pandemije koronavirusa.

Individualna terapija protiv raka uz pomoć mRNA

Ova brzina takođe omogućava razvoj individualnih terapija za obolele od raka. Tumor se ispituje na određene karakteristike, takozvane neoantigene, koji razlikuju stanice raka od zdravih stanica. Neoantigeni se zatim prevode u mRNA, koji se daje pacijentima kao vakcina. Imuni sistem tada proizvodi antitela, koja ciljaju na stanice raka.

U decembru je američka kompanija Moderna objavila obećavajuće rezultate kliničke faze 2b-studije, koja se odnosi na individualnu terapiju raka kože, zasnovanu na mRNA tehnologiji. U istraživanju je učestvovalo 157 pacijenata. Lek sa mRNA je pacijentima dat zajedno sa lekom za proizvodnju antitela, koji je dobro poznat u lečenju raka kože. Rizik od povratka raka ili smrti pacijenata smanjen je za 44% zahvaljujući upotrebi mRNA leka u poređenju sa onim pacijentima koji su lečeni samo lekom za stvaranje antitela.

Druge kompanije takođe obavljaju istraživanja i rade na ovoj vrsti terapije protiv raka. BioNTech sa sedištem u Majncu takođe testira vakcinu protiv raka kože. U ovom trenutku su studije u drugoj fazi. Istovremeno, radi se na više od deset drugih mRNA vakcina protiv raka. CureVac iz Tibingena trenutno razvija tri vakcine protiv raka, uključujući i jednu protiv raka kože.

S obzirom na to da pacijenti moraju godinama da se prate i nadziru u takozvanim studijama uspešnosti, jasno je da će proći još dosta vremena pre nego što bilo koja od pomenutih kompanija podnese zahtev za odobrenje upotrebe svoje vakcije.

Izvor: B92