Srbija i LGBT: Sve što do sada znamo o prvom Evroprajdu u Beogradu

Od Prajda prekinutog zbog nasilja, preko šetnji uprkos nasilju, do niza Parada ponosa bez incidenata, ali uz veliku policijsku zaštitu – borba za LGBT prava u Srbiji prešla je dug put, koji je na kraju doveo do prvog Evroprajda u jugoistočnoj Evropi.

Beograd će od 12. do 18. septembra biti domaćin Evroprajda, međunarodnog događaja posvećenog LBGT pravima, koji se svake godine održava u nekom od gradova u Evropi.

„Ovo je velika prekretnica za LGBTI+ zajednicu u celom regionu koja će označiti početak nove ere”, navodi se na sajtu beogradskog Evroprajda.

Organizatori očekuju oko 15.000 gostiju iz čitave Evrope, kao i veliki broj stranih zvaničnika, a pored šetnje u Nedelji ponosa biće organizovan i niz manifestacija.

„Smejem se stalno, jer je inače ovako haotično u nedelji kada je Prajd, ili pet dana ranije”, kaže uz osmeh Goran Miletić, jedan od organizatora Parade ponosa, za BBC na srpskom.

„Toliko stvari ima da se uradi… Mogu da zamislim kako će biti 5. septembra.”

U Beogradu je proteklog vikenda održan i protest protiv Evroprajda, na kojem je bilo više hiljada ljudi, a u javnosti je bilo i pretnji LGBT ljudima.

Šetnji pod sloganom „Za odbranu porodice”, prethodila je izjava episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikanora, koji je posle verske službe, izvređao LGBT ljude i pretio im, a među njima i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić, koju je nazvao „kćeri i unukom srpskih koljača”.

„Ustajem i kunem, prokleću sve one koji organizuju i koji budu učestvovali u takvom nečemu – toliko mogu, da imam oružje i tu bih silu upotrebio, ali ga nemam”, rekao je.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je potom da je episkop Nikanor „izvređao sebe i unizio našu crkvu”.

Brnabić, trenutno premijerka Srbije u tehničkom mandatu, prva je žena i prva otvoreno gej osoba na toj funkciji.

„Pominjanje deteta, koje je za svaku osudu je kao užareni štap uboden u oko”, rekla je Brnabić, dodavši da su je „užasno pogodile reči” o njenim roditeljima.

„Sve je to, međutim, nebitno. Nama ne treba da se svađamo, jer moramo da se borimo za mir i našu Srbiju”, dodala je.

Na sajtu Prajda navodi se da se LGBT+ zajednica na zapadnom Balkanu suočava sa „očiglednom nejednakošću i diskriminacijom”.

U nedavnom izveštaju organizacije „Da se zna” navodi se da je tokom 2021. za 40 odsto povećan broj napada na LGBT+ osobe u odnosu na prethodnu godinu.

Neki od osnovnih zahteva ovogodišnjeg Prajda su, između ostalog, sprečavanje nasilja, usvajanje zakona o registrovanim partnerstvima, kao i zakona o rodnom identitetu.

„Neće nam zbog Evroprajda nestati svi problemi, situacija neće odjednom biti bolja… Cirkus će da ode iz grada, a problemi će ostati”, kaže Miletić.

Ali Evroprajd će ohrabriti LGBT ljude i pokazati im da nisu sami, dodaje.

„A ako se već plaše da jednom godišnje izađu na Prajd, onda će, eto, doći ljudi sa strane koji će izaći umesto njih”, navodi Miletić.

Ruta se zna, ko sve dolazi od zvaničnika – ne

Parada ponosa zakazana je za 17. septembar, okupljanje će biti u 17 časova ispred Narodne skupštine u centru Beograda, a ruta je nešto drugačija nego prethodnih godina.

Kolona će proći Dečanskom do Trga republike, pa preko Studentskog trga, Uzun Mirkove, Pariske, i Bulevara vojvode Bojovića do „Prajd Parka” na Kalemegdanu, gde će biti žurka.

Reč je o parku ispod zidina Beogradske tvrđave, nedaleko od Nebojšine kule.

„Ruta je promenjena samo iz tehničkog razloga – u park Manjež, gde je ranijih godina šetnja i počinjala i završavala se, fizički ne može da stane 15.000 ljudi”, kaže Miletić.

„Ne može čak ni u parku Tašmajdan, zato su dve opcije dolazile u obzir – donji Kalemegdan i Ušće.”

Jedna stvar i dalje nije poznata – ko će od državnih ili gradskih zvaničnika u Srbiji da prisustvuje Evroprajdu.

„Sve zavisi od položaja i funkcija koje će zvaničnici imati u novoj vladi”, navodi Miletić.

Prethodnih godina, gosti na Paradi ponosa bili su premijerka Brnabić, kao i ministar finansija Siniša Mali.

„On je dolazio još dok je bio gradonačelnik Beograda i tu nije bilo nikakvih problema, a od socijalista je Branko Ružić (ministar prosvete u tehničkoj vladi), dolazio više puta”, dodaje Miletić.

Ostali, kaže, često kalkulišu kada je u pitanju dolazak na Prajd.

Miletić tu dodaje da će na Evroprajd doći 15 poslanika Evropskog parlamenta, zamenica premijera Belgije, nekoliko zvaničnika Evropske unije i zemalja članica.

Ko je za, a ko protiv?

Evroprajd je poslednjih nedelja tema i na političkom nebu Srbije, iako se predstavnici vlasti ne oglašavaju mnogo po tom pitanju.

Ipak, Vladimir Đukanović, narodni poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i član Predsedništva naprednjaka, pozvao je na otkazivanje Evroprajda.

Đukanović je Paradu ponosa nazvao „perifernom temom” u trenutku kada postoji „ozbiljna situacija na Kosovu”.

„Molim organizatore da odustanu od skupa, a ako neće, zamolio bih državu da razmisli da li ona to da otkaže, jer besmisleno je da se ovde pravi takva tenzija oko periferne, idiotske teme”, naveo je Đukanović za televiziju Hepi.

Desno orijentisane političke partije listom su protiv održavanja Evroprajda u Srbiji.

Lideri nekih stranaka su na nedavnoj konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, najavili i da će tražiti da poslanici razmatraju inicijativu o zabrani održavanja ove manifestacije.

Protiv Evroprajda su opoziciona koalicija NADA, koju čine Nova Demokratska stranka Srbije (DSS) i deo Pokreta za obnovu kraljevine Srbije (POKS), kao i pokreti Zavetnici i Dveri, čiji lider Boško Obradović, traži da se manifestacija zabrani „iz moralnih, bezbednosnih, ekonomskih i zdravstvenih razloga”.

Odbornici Dveri i dela POKS-a u međuvremenu su u Skupštini Beograda gradonačelniku Šapiću predali zahtev za otkazivanje Evroprajda.

Predsednica pokreta Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski na zvaničnoj Fejsbuk stranici podelila je snimke sa šetnje protiv Evroprajda, uz komentar da „narod ne želi evrošund u Srbiji”.

Jedan od lidera opozicionog pokreta Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović za to vreme smatra da gradonačelnik Šapić treba da pomogne organizatorima Evroprajda.

„Mi ćemo kao i svake godine biti na ulicama tih dana i šetati u slavu ljubavi”, naveo je Veselinović, koji je i odbornik u gradskoj skupštini.

Predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović naveo je na Tviteru da porodične vrednosti nisu u suprotnosti Paradi ponosa.

„Podrška je najvažnija odlika porodice, podrška izborima svakog člana, podrška njihovim različitostima – svako ima pravo i na porodicu i na ponos”, naveo je Grbović, inače narodni poslanik.

Izvor: BBC NEWS NA SRPSKOM