Socijalna anksioznost plaši zaposlene da se vrate na posao

Dve duge i teške godine ograničene društvene interakcije i period prinudne izolacije su za nama. Zaposleni počinju da se vraćaju na radna mesta, pa je poslovni svet u ranoj fazi razumevanja kako će rad u kancelarijama uticati na ljude. Evropske škole, navodi Bi-Bi-Si, već prijavljuju porast odbijanja povratka u školu među decom zbog problema mentalnog zdravlja i anksioznosti koje je pogoršala pandemija. Ako je ponašanje dece predznak – posebno zato što socijalna anksioznost više utiče na mlađe – moguće je da ćemo biti svedoci sličnog trenda i kada je u pitanju starija populacija.

„Borila sam se da napustim kuću“

Briga oko boravka u kancelariji je poznat osećaj za dvadesetčetvorogodišnju Meg. Njoj je dijagnostikovana socijalna anksioznost nakon što je doživela slom na univerzitetu, a ona se bori sa putovanjem javnim prevozom, prometnim mestima, upoznavanjem novih ljudi i održavanjem prijateljstva.

„Zaključavanje je smanjilo moju sposobnost da se se nosim da problemima. Godinama sam radila na svojoj socijalnoj anksioznosti. Pre pandemije, dostigla sam tačku gde sam mogla da podignem ruku na timskim sastancima ili da podelim svoja mišljenja u grupama. Tokom pandemije vratila se moja socijalna anksioznost, nisam morala da se borim sa sobom i ističem”, kaže Meg.

Dr Elen Anderson Fe, sa Medicinskog fakulteta Kejs vestern rezerv, kaže da više ljudi nego ikad ima dijagnozu ovog poremećaja. Posebno su pogođeni mladi koji nisu išli na posao tokom pandemije, pa posle dve godine virtuelnih susreta sada povratak u kancelariju može da izazove dezorjentaciju i stres.

Zašto je mentalno zdravlje tabu

Pandemija je preoblikovala naše društvo na mnogo načina – mnoga radna mesta su prihvatila da njihovi zaposleni imaju različite potrebe i da mogu efikasno da rade od kuće. Ipak, dr Kerolajn Lif, stručnjak za mentalno zdravlje, veruje da je posebna tema kako mentalno zdravlje zaposlenih utiče na njihovu sposobnost da rade.

„Iako je došlo do izvesnog poboljšanja, biti otvoren u vezi sa svojim mentalnim zdravljem na radnom mestu još nije rasprostranjena tema“, kaže dr Lif uz objašnjenje da je to zato što mnogi ljudi i dalje vide probleme mentalnog zdravlja kao manu i slab karakter, a oni koji pate i dalje doživljavaju stigmu i sramotu.

Kako poslodavci mogu da pomognu

„ Otpor postoji da se stvari vrate na period pre korone. Srećom, primetna su i određena poboljšanja. Kada su ljudi svesni svojih tegoba i problema o tome treba da razgovaraju otvoreno i sa kolegama i sa nadređenima. Jedno od rešenja koje je prihvatljivo je hibridno radno okruženje kada zapsoleni malo rade od kuće, a malo iz kancelarije. Iako postoji malo čvrstih podataka o tome kako su se ljudi sa socijalnom anksioznošću nosili tokom izolacije, zabeleženo je bezbroj priča o ljudima sa problemima koji procvetaju kada rade na daljinu. I u smislu lične dobrobiti i u smislu radnog učinka”, navodi Anderson Fe ističući da je upravo fleksibilan pristup najbolji način za prilagođavanje ljudske i mentalne raznolikosti.

Izvor: Politika.rs