Rekordnih 10% struje prošle godine proizveli vetroparkovi i solarne elektrane

Vetar i solar su najbrže rastući izvori električne energije.

Solarna i energija vetra dostigli su rekordnih 10% udela u globalnoj proizvodnji struje tokom 2021. godine i trenutno su najbrže rastući izvori električne energije, navodi se u najnovijem izveštaju nezavisnog istraživačkog centra za energetiku Ember.

Kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma i porast prosečne globalne temperature zadržao ispod 1,5 °C neophodno je da proizvodnja struje iz ova dva izvora energije iz godine u godinu raste za oko 20%, što otprilike odgovara ‘stanju na terenu’ i zabeleženom prosečnom rastu u protekloj deceniji.

U izveštaju se zaključuje da je ovakav scenario izvodljiv prevashodno zato što su solarna i energija vetra sada najjeftiniji novi izvori električne energije na velikom broju tržišta.

„Vetar i solar su stigli i proces koji će promeniti postojeći energetski sistem je započeo. U deceniji pred nama ovi izvori će morati da budu izgrađeni munjevitom brzinom kako bi se preokrenuo porast emisija na globalnom nivou i zaustavile klimatske promene”, izjavio je Dejv Džouns, jedan od vodećih ljudi u Emberu.

Sveukupno, tokom prošle godine 38% svetske električne energije je proizvedeno iz čistih izvora (uključujući i nuklearne elektrane) čime je proizvodnja električne energije sa niskim karbonskim otiskom drugu godinu zaredom iznad uglja (36,5%). Međutim iz Embera upozoravaju i da je veliki porast potražnje za strujom podstaknut oporavkom od posledica pandemije doveo i do toga da ukupna proizvodnja struje iz uglja prethodne godine takođe zabeleži veliki rast.

Trenutno 50 zemalja proizvodi više od 10% svoje struje pomoću energije sunca i vetra, a tri zemlje već proizvode preko 40%. To je jasan pokazatelj da čiste tehnologije mogu da isporuče mnogo više nego što trenutni kapaciteti dozvoljavaju.

U slučaju Srbije, električna energija dobijena iz vetra je u 2021. prema podacima Embera imala udeo od 2,6% u ukupnoj proizvodnji struje u našoj zemlji, dok solarni paneli još nisu našli široku primenu, te se ne beleži nikakva značajna proizvodnja. Ipak, nakon usvajanja novog zakonodavstva prethodne godine otvoren je prostor za mnogo bržu ekspanziju obnovljivih izvora u narednom periodu, pod uslovom da se problemi između nadležnog Ministarstva i državnih energetskih kompanija reše.

Prošla godina je bila godina brzog oporavka potražnje za električnom energijom, a ukupno povećanje je iznosilo 5,4%. Poređenja radi, to je jednako kao kada bi dodali još jednu Indiju na svetsku elektromrežu. Mnoge razvijene privrede su se vratile na nivoe pre pandemije, nakon pada u 2020. najveći rast je zabeležen u Aziji.

Solar i vetar su ‘pokrili’ oko 29% od ovog porasta potražnje, dok je ostatak nadoknađen pomoću veće proizvodnje iz fosilnih goriva, prevashodno uglja.

Imajući u vidu veliki porast cena gasa i stanje na svetskom tržištu uzrokovano ratom u Ukrajini, očekivanja su da će planovi i trend za napuštanjem uglja biti kratkoročno usporeni.

Povećanu upotrebu uglja očekivano prati i porast emisija CO₂ u energetskom sektoru. One su u 2021. porasle za 7% (778 miliona tona) što je nov rekord.

Ceo izveštaj je objavljen pod nazivom Global Electricity Review 2022. Podaci za period između 2000. i 2020. uključuju proizvodnju struje u 209 zemalja, a podaci za 2021. pokrivaju još 75 zemalja, što sveukupno predstavlja 93% globalne potražnje za električnom energijom.

Izvor: klima101.rs