PAZITE SE NA PREVARE PRILIKOM KUPOVINE DRVA! Dok primetetite bude kasno, ali postoji način da se zaštitite

Dok građani prestonice kubik drva plaćaju i više od sto evra, u Valjevu on košta između devet i deset hiljada dinara.

Grejna sezona se bliži, a mnogi koji sami obezbeđuju sirovine za ogrev se preračunavaju šta im se najviše isplati da koriste ove zime. Najjeftinije se grejati na drva, ali u doba inflacije i to je znatno skuplje nego prethodnih godina. Ljudi se susreću sa krađom tj. manjom kubikažom od one koja je naplaćena.

“Početkom godine mnogi su kupovali ogrev, neki i duple mere, zato je došlo do skoka cena, pa kubik drva u Beogradu košta više od sto evra. U Valjevu je između devet i deset hiljada dinara. Rešenje je povećati ponudu, ima državnih šuma koje niko ne koristi i onih u kojima ima mnogo otpada koji može da se iskoristi za ogrev” objasnio je za ALo inženjer šumarstva Dragić Tomić iz organizacije Ekošum.

Prema njegovim rečima, prodavci drva iz kolubarskog kraja gde je dosta šuma u privatnom vlasništvu i ne kriju da najviše zarađuju na krađi.

“Šema je razrađena, natovare kamion ili traktorsku prikolicu i drva izukrštaju tako da dole ostanu praznine. Kupac plaća vazduh. Što je drvo sitnije, krađa je veća. Često se kupi 10 kubika, a ispostavi se da ima osam” objasnio je Tomić.

Postoje dva načina da se građani zaštite

“Ne plaćajte drva pre nego što vam ih dovezu kući, pred vama slože i izmere. I obavezno tražite papir o poreklu, jer može da se desi da vam u dvorište dođe republička sanitarna komisija ili patrola MUP-a i ako nemate taj dokument, oduzme drva. To je po zakonu” naveo je Tomić, i dodao da su inspekcije češće poslednjih meseci otkad su i vrtoglavo porasle cene čvrstog ogreva.

“Stalno pričamo o uređenju tržišta peleta, a zaboravljamo da se njim greje srednja klasa. Sirotinja nije uradila instalacije za pelet, ona i dalje loži drvo” istakao je Tomić.

Tomić je ukazao i na sve češće krađe celih šuma od strane organizovanih šumokradica koji su prava mafija.

“Jedan naš Valjevac hteo je da ih prijavi policiji, ali su mu rekli da pazi šta radi, jer ima decu. I čovek je odustao. Problem je i što je jako teško dokazati krađu, jer je obično reč o šumama u nenaseljenim mestima, nema svedoka. Seljaci koji nešto i vide, takođe se plaše. Uz to, treba platiti geometra koji bi izmerio šumu, a to košta” rekao je Tomić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je od ukupne površine pod šumom, oko polovina u privatnom vlasništvu.

“Ali, to su podaci iz katastra, stanje na terenu je drugačije. Ima slučajeva da je upisana šuma a reč je o livadi, i obrnuto. Vlasnici šuma najčešće drvo prodaju na panju prekupcima, švercerima, organizovanim grupama. Prodaja obično ide napola, ali vlasnici teško dobiju i treći deo. Veći deo vlasnika i ne zna gde im je šuma. Prisutne su i organizovane krađe, a vlasnici i ne smeju da prijave krađu jer se plaše od povezanih, organizovanih šumokradica” zaključio je Tomić.

Izvor: MONDO