Beogradska policija nedavno je uhapsila J. P., državljanina Belgije za kojim je bila raspisana međunarodna poternica zbog izdržavanja kazne zatvora. Poternicu je raspisao Interpol po nalogu Apelacionog suda u Antverpenu radi izdržavanja kazne zatvora zbog krivičnog dela nedozvoljeno krijumčarenje narkotika i psihoaktivnih supstanci. On je predat sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu.
Kako nezvanično saznajemo, ovaj Belgijanac bio je deo ekipe iz Srbije koja se u Antverpenu bavila dilovanjem droge.
Luka Antverpen, koju mnogi nazivaju ekonomskim srcem Belgije, jedna je od glavnih tačaka za ulazak kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Mediji na Starom kontinentu ovaj grad nazivaju evropskom prestonicom kokaina, a sudeći po policijskim izveštajima, veliki je broj kriminalaca sa Balkana koji se bave švercom narkotika u ovom gradu.
Od „zvučnijih” imena državljana Srbije uhapšenih u Antverpenu izdvaja se Veljko Banović Votka, jedan od najbližih saradnika Luke Bojovića. Banović je uhapšen jula 2018. u Antverpenu. Kako je saopštio MUP Srbije, u Amsterdamu je tada priveden izvesni M. P., dok je u Antverpenu uhapšen Banović.
Nakon hapšenja i pretresa više stanova i drugih prostorija u Holandiji i Belgiji, koje su koristili osumnjičeni, pronađena su četiri kilograma kokaina, kao i 1,7 miliona evra, za koje se sumnja da potiču od prodaje narkotika. Dvojica uhapšenih dilera radila su u dosluhu i bila su deo iste organizovane kriminalne grupe.
Javnost je za Banovića čula još 2007. godine, kada je uhapšen u Beogradu. Tada se sumnjičio za skrivanje članova „zemunskog klana”, ali i više teških krivičnih dela počinjenih u Srbiji i inostranstvu. Usledilo je suđenje za nelegalno nošenje oružja, posedovanje droge i falsifikovanje dokumenata, nakon čega je Banović osuđen na 18 meseci zatvora (nepravosnažno). Samo mesec dana kasnije optužen je i za šverc kokaina i heroina, zbog čega je 2010. godine osuđen na šest i po godina robije, pisali su beogradski mediji.
„Balkansko podzemlje je još šezdesetih godina prošlog veka počelo da se širi po zemljama severne Evrope, a neke od njihovih destinacija postale su Antverpen i Roterdam”, kaže sagovornik „Politike”, penzionisani pripadnik nekadašnje Državne bezbednosti. Naglašava da su kriminalci iz Srbije na severu Evrope dilovali drogu, pljačkali, radili poslove u vezi s prostitucijom i prali novac. Takođe, dosta su ulagali i u poslove sa alkoholom.
„Uvek su nalazili neki veliki novčani interes za boravak u Antverpenu”, kaže naš sagovornik. On ističe da je u ovom gradu, zapravo, od srpske jača i mnogobrojnija albanska mafija.
„Antverpen je poznat i po trgovini dijamantima, a u poslednje vreme preplavili su ga albanski gangsteri. Naravno, u tim prljavim poslovima učestvuju i pojedini državljani Srbije jer sa na ulicama tog grada vrti dosta para. Tamošnja policija vodi bitku da zaustave narko-kartele”, kaže bivši obaveštajac.
U velikoj luci Antverpena je 2020. pronađeno rekordnih 90 tona kokaina u vrednosti od 13 milijardi evra, ali se smatra da zaplene, koje su najveće u Evropi, čine samo deset odsto kokaina koji je prokrijumčaren kroz grad. Tokom te godine je i gradonačelnik Antverpena dobio policijsku zaštitu 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, nakon tvrdnji da su narko-bande htele da ga ubiju.
Naš sagovornik podseća i na zločin u Antverpenu u kojem su učestvovala dvojica Srba. Leopoldina de Deker (76) pronađena je mrtva 17. maja 2013. godine u svojoj kući u Antverpenu, a Branko Stankovski i njegov rođak Danijel Florojkić osuđeni su pred sudom u Belgiji na po 28 godina zatvora zbog ubistva ove žene, koju su pokušali da opljačkaju. Ženi je lice bilo prekriveno samolepljivom trakom, a obdukcija je pokazala da je preminula od gušenja.
Stankovski i Florojkić obmotali su lepljivu traku oko njenog lica, ali namera im nije bila da je ubiju, pokazala je policijska istraga. U trenutku kada su oni došli da pronađu sef, ona se našla kod kuće, te da bi lakše pregledali njen dom, pribegli su ovoj metodi. Međutim, sef nisu pronašli, a iz kuće su uzeli sat i kutiju za novac kao dokaz za svoje nalogodavce da su bili u kući.
Godinu dana nakon neuspele krađe dvojica Srba bila su u bekstvu, a zaplet ove priče dogodio se kada je jedan od nalogodavaca Piter Vermerc otišao u policiju i rešio da ispriča istinu. On je naveo kako više nije mogao da sluša pretnje Stankovskog, koji je tražio novac od njega za propalu krađu. Navodno ga je konstantno pozivao i tražio novac uz pretnje. Tokom kasnijeg suđenja, policija je priznala da do razrešenja ovog slučaja nikada ne bi došlo da nalogodavac nije priznao.
Izvor: Politika.rs
