Kurtijeva namera da postavi formalne okvire za ZSO, ali da ih ne sprovede u delo sve do konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa i prema mišljenju poznavaoca političkih prilika iz Beograda i Prištine jeste ideja osuđena na propast.
Šta više, oni napominju da je u toku izrada Akcionog plana za sprovođenje Evropskog predloga, i da nije realno da Kurti ne sprovede u delo ZSO, kao i da se Evropska unija potrudila da nađe način da ga privoli na to.
Svojevrsnu igranku Aljbina Kurtija najavio je izvršni direktor Grupe za Balkan Naim Rašiti, objašnjavajući da je Kosovo ubedilo međunarodnu zajednicu da nema ZSO – a bez konačnog sporazuma, prenosi prištinski portal Kaldžo. Istakao je da je “kosovska politika uradila dobru stvar u dijalogu sa Srbijom”.
– Međunarodni sporazum je da nema ZSO bez konačnog sporazuma. Međunarodna zajednica ne traži da se ZSO implementira, već samo da se pokrene proces formiranja – kazao je Rašiti.
Da li je ovo realna opcija? Ili Kurti posredno baca dimne bombe kako bi zakamuflirao činjenicu da će uspostaviti nešto što je nazivao “kancerom Kosova”?
U odgovoru na ova pitanja, Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, za Blic kaže da ideja, ako je istinita, “ne pije vodu”.
– U tački 10. Sporazuma koji je nedavno postignut u Briselu jasno je naglašeno da svi prethodni sporazumi moraju biti implementirani, čime se jasno stavlja do znanja da će Kosovo morati da formira ZSO. Ovo nije konačni već prelazni sporazum, pa time tvrdnje da će ZSO biti formirana tek nakon potpisivanja konačnog sporazuma koji još uvek nije predmet pregovora nisu realne – napominje Mijačić.
Naš sagovornik podseća i da su u toku su pregovori o izradi plana implementacije Sporazuma gde su glavne nedoumice vezane za redosled koraka koji će uslediti.
– Kurti svakako želi da odloži formiranje ZSO koliko god je to moguće ali neće moći da izbegne tu obavezu. Bitno je naglasiti da se formiranje ZSO pominje kao uslov za otpočinjanje pregovora Kosova za članstvo u Savetu Evrope, čime se stavlja dodatni pritisak na Kurtija i Vladu Kosova da pristupi implementaciji obaveza iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine – naglašava Mijačić.
Sličnog je stava i politički analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi.
– Nisam siguran da je Kurti ubedio Zapad da samo postavi zakonske okvire za ZSO, ali je sigurno da su Lajčak i Borelj na svom stolu imali više od deset primera za njeno formiranje, oslanjajući se na države kao što su Belgija, Nemačka. U Ohridu će 18. marta biti predstavljen Akcioni plan kao aneks francusko-nemačkog dokumenta, i u njemu će biti tačni datumi, do kraja 2023. godine, i šta sve treba obe strane da primene u praksu – ocenjuje Šeholi.
Napominje da je su male šanse da će Brisel dozvoliti da se ne ispoštuje dogovoreno.
– Ne verujem da će dozvoliti da obe strane postavljaju bilo kakav uslov jer sada je vreme “uzmi ili ostavi” dokumenta na kojem su EU i SAD radile od septembra prošle godine. U tom smislu smatram da ni Kurti ni Vučić nemaju prostora da postave bilo kakve uslove o implementaciji bilo koje tačke koje su u dokumentu – smatra Šeholi.
Francusko – nemački predlog je obelodanjen učesnicima dijaloga u Briselu u septembru, a jedan od osnovnih zahteva je da se formira ZSO. Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je čak rekao da će ZSO biti formirana sa ili bez njega, što su i pokazali u praksi. Američka ambasada u Prištini je u svojim prostorijama započela konsultacije na koje kosovski pemijer nije pozvan, a kao odgovor na to Kurti je izneo šest uslova za njeno formiranje.
U međuvremenu su se obe strane, 27. februara, usmeno usaglasile sa Evropskim predlogom, a na ZSO se od ukupno 11 članova, odnosi sedmi po redu:
Član 7
“Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnosti za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova.
Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.”
