Kako ljuta hrana i čokolada utiču na naš organizam?

Ljuta hrana i čokolada su namirnice koje se upotrebljavaju širom sveta. Otkrivamo Vam kako one utiču na ljudski organizam.

Ljuta hrana je neizostavna u kuhinji stanovnika Meksika. Da li ste znali da meksička papričica ima više od 2500 skovila (SHU), a da ostale paprike najčešće imaju oko 10 skovila? Skovil je jedinica kojom se određuje količina kapsacina u kori paprike. Od te količine zavisi koliko će neka vrsta biti ljuta. Iako se mnogi ne bi usudili da probaju meksičke halapenjose, ova namirnica je naizostavna u kuhinji stanovnika Centralne i Južne Amerike. Na ovim prostorima Amerike odavnina je konzumirana i čokolada. Drevna plemena su pravila čokoladni napitak mešajući seme kakaa, ljute papričice i vodu. Da li znate da je naziv za drvo na kome raste kakao Theobroma cacao, što u prevodu znači hrana bogova?

Ne grešite ako jedete čokoladu kada ste loše volje. Naime, čokolada sadrži amino-kiselinu triptofan, koja pospešuje lučenje serotonina, koga često nazivaju hormonom sreće. Tamna čokolada sadrži veliku količinu andioksidansa iz kakaoa koji smanjuju rizik od nastanka kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Flavonoidi doprinose očuvanju elestičnosti krvnih sudova, a teofilin, selen i amino kiseline jesu zaštitni sastojci koji doprinose očuvanju srca.

ljuta hrana
Studije koje su rađene na Univerzitetu Osaka u Japanu otkrile su nam da je kakao vrlo važan u borbi protiv karijesa, time je i utvrđeno da čokolada ne šteti zubima. Takođe, utvrđeno je da samo čokolada ne utiče na pojavu akni, jer to može biti posledica neizbalansiranih hormona, pojave bakterija, lučenje sebuma ili posledica neke upale u organizmu. Budući da visok nivo insulina može uticati na stvaranje akni, vrlo je važno biti umeren.

Zahvaljujući blagotvprnoj mešavini belančevina, masti, ugljenih hidrata čokolada jača mišiće i podiže nivo energije. Čokolada je i afrodizijak. Kakao, kofein i teobromin deluju kao stimulansi i utiču na dobro raspoloženje.

Posledice prekomernog unosa šećera
Važno je znati da šećer utiče na deo mozga koji reguliše osećaj sitosti, a kada su ti receptori blokirani stvara se osećaj gladi. Zato se i dešava da osobe koje unesu velike količine šećera, unesu i više hrane nego što im je potrebno. To vodi do gojaznosti i bolesti koje se razvijaju dugotrajnom upotrebom velike količine šećera. Sladokusci ne moraju da se liše svojim omiljenih slatkiša, ali bi trebalo voditi računa o količini unosa.

Stručnjaci su istakli da ljuta hrana smanjuje potrebu za slatkišma
Kada sledećeg puta preterate sa unosom šećera, slobodno dodajte malo više čilija svojoj omiljenoj hrani. Ljuta hrana utiče na povećanu potrošnju energije organizma i doprinosi smanjenu telesne mase. Efekat neće biti isti kao posle trčanja, ali će ljubitelji ljute hrane imati razlog više da uživaju u začinjenoj hrani. Dokazano je da ljute papričice jačaju imunitet i obogaćuju telo antioksidantima, stoga je korisno jesti ih tokom sezone gripa, a studija je pokazala i da oni ljudi koji konzumiraju ljutu hranu imaju duži životni vek.

Budite oprezni sa količinom da vaši receptori za ukus ne bi oslabili i da ne biste morali da sanirate opekotine na jeziku. Da, ljuta hrana može uticati na pojavu opekotina na jeziku.

Neki ljudi nakon ukusnog i začinjenog obroka osete svrab. Kod nekih se pojavi i otok na licu. To se dešava jer ljuta hrana izaziva alergiju, pa telo reaguje na začin. Kapsacin može izazvati dijareju, stoga, ako imate osetljiv stomak ili imate alergiju izbegavajte ljuto.

Uživajte u omiljenoj hrani bez preterivanja, prevelike količine začina i šećera mogu biti štetne za organizam.

Izvor: Naissus.info