HRANA ZA DUG ŽIVOT: Šta jedu najdugovečniji stanovnici planete?

Den Bjutner otkriva tajne stogodišnjaka u regionima koje naziva plavim zonama. Nedavno je ponovo posetio četiri takva regiona kako bi saznao više o ishrani koja doprinosi tako neverovatnoj dugovečnosti.

PROŠLO JE VIŠE OD 14 GODINA otkako je Den Bjutner prvi put pisao o najdugovečnijim ljudima na svetu za naš časopis. On još i danas otkriva tajne stogodišnjaka u regionima koje naziva plavim zonama. Nedavno je ponovo posetio četiri takva regiona kako bi saznao više o ishrani koja doprinosi tako neverovatnoj dugovečnosti. Prikupljao je stare, oprobane recepte i istraživao zbog čega određena hrana doprinosi dužem životu.

SARDINIJA, ITALIJA
DOM NAJVEĆE KONCENTRACIJE MUŠKIH STOGODIŠNJAKA NA SVETU.

DEVEDESETDEVETOGODIŠNJA ASUNTA PODA energično pomera zemljani lonac i široko se smeši. “Minestrone”, objašnjava mi.

Gledam u tu mešavinu pasulja, šargarepe, krompira, crnog i belog luka, paradajza, komorača, kelerabe, začinskog bilja – sve pod zlatnom glazurom maslinovog ulja. Jedan zrak večernje svetlosti probija se kroz prozor i osvetljava sto sa srednjovekovnom sofrom: hlebom od kiselog testa, salatom od divljeg zeleniša i bocom tamnocrvenog vina.

“Sedite”, insistira. Došao sam u goste u njenu kuću zajedno s Đanijem Pesom, epidemiologom koji proučava ovaj region. Podina tradicionalna izvezena bluza, filigranska ogrlica i crni džemper u oštrom su kontrastu s njenim spretnim pokretima. Čvrstom rukom kakve mlađe žene uliva vino u debele čaše i kutlačom sipa vrelu čorbu u naše tanjire.

“Sad jedite.”

A sve se to odigrava na istočnim padinama sardinijskih planina Đenarđentu, u selu Arzana, koje se nalazi u regionu s najvećom koncentracijom muških stogodišnjaka na svetu. U godinama nakon Drugog svetskog rata čak 38 ljudi iz ovog sela – to jest svaki stoti stanovnik – doživeo je sto godina.

Pes je otkrio ovaj fenomen krajem 1990-ih. Od tada je metodično vodio razgovore s više od 300 stogodišnjaka, koristeći iscrpne upitnike. On smatra da strme ulice, predanost porodici, poštovanje prema starijima, matrijarhalna kultura u kojoj žene podnose najveći deo porodičnog stresa i jednostavna tradicionalna ishrana najviše doprinose ovoj dugovečnosti. Pes kaže da supruge stogodišnjaka žive duže od braće i sestara stogodišnjaka, što ukazuje na to da su ishrana i način života zapravo mnogo važniji od gena.

Pes srče čorbu i obznanjuje: “Delizioso!” Pun divljenja gleda u Podu, koja sklapa oči i sleže ramenima.

Minestrone sadrži veoma važne aminokiseline, mešavinu vitamina i brojna vlakna. Pes je otkrio da stogodišnjaci imaju specifične sojeve bakterija u svom probavnom sistemu koji pretvaraju vlakna u neobično visok nivo masnih kiselina s neparnim brojem ugljenikovih atoma. Ove zasićene masti umanjuju rizik od srčanih oboljenja i mogu da spreče karcinom.

Povrće iz porodice kupusnjača, kao što su kupus i naročito keleraba, koje je neizbežan sastojak skoro svakog lonca sa sardinijskim minestroneom, izgleda da takođe igra značajnu ulogu. Nakon posmatranja velikog procenta stogodišnjaka s gušavošću – što je posledica smanjene funkcije tiroidne žlezde – Pes misli da tiocijanat od stalne i redovne ishrane kelerabom možda otupljuje funkciju tiroidne žlezde. Upravo to možda i pomaže Sardinjanima da žive duže jer im usporava metabolizam, kaže Pes, baš kao što upaljač sa slabim plamenom duže traje.

Više o ovome na Nacionalna geografija