Glavna niška železnička stanica zaboravljena, zapuštena i zarobljena u prošlom vremenu

Stari ćirilični natpisi na zatvorenom bifeu i kafani, komadi razbijenog stakla, stare reklame i zavese, bare zbog kojih je teško prići klupama i nekoliko putnika koji čekaju polazak za Beograd – slika je glavne železničke stanice u Nišu. Tu je i zarđala lokomotiva koja se, kao istorijski eksponat, jedva vidi od šiblja, okružena smećem.

“Voz Beograd – centar stoji na prvom koloseku i polazi odmah” – čuje se sa razglasa. Putnika ima, a voz je pošao tačno u 12:25, kako i piše u redu vožnje. Tu je i otpravnik vozova, ali nema vreve i užurbanih putnika koji žure za voz.

Tu su i stare reklame za cigarete i sokove, zatvoreni kiosk sa časopisima u izlogu, gde su se nekada mogli kupiti čaj i kafa za poneti, kao i privatni oglasi za izdavanje i iznajmljivanje stanova i kuća.

Unutra deluje kao da je vreme stalo. Iz toaleta se širi neprijatan miris, na šalteru je nekoliko radnika i tu je beskućnica. Natpisi “bife – Niš”, “kafana”, “zlatara” i “dežurni električar” ispisani ćirilicom i dalje stoje, ali su svi ti delovi stanice pusti. Na nekim kioscima je razbijeno staklo i komadi stoje u holu. Sve to jedna putnica opisuje kao “retro”.

Meni su uslovi u redu. Staro je, ali meni se to dopada, deluje retro. Daje mi šansu da osetim atmosferu vremena u kome nisam imala priliku da živim. Volim kad nešto zadrži svoju star čar. U poslednje vreme često idem vozom, više mi se isplati i više ima termina koji mi odgovaraju nego autobusom – priča ona.

Međutim, drugi putnici smatraju da bi nadležni trebalo da obrate više pažnje na glavnu nišku železničku stanicu i da imaju u vidu da ljudi koji čekaju voz tu provode određeno vreme. Žale se da u zgradi uveče nema svetla, a smeta im i smeće na kolosecima.

Ne radi se ništa, ne sređuje se, staro je i čekamo voz u jako lošim uslovima. Zato se i trudim da ga ne čekam mnogo i da dođem knap pred polazak – kaže putnik.

Napolju je teško doći do nekih klupa jer je kiša napravila velike bare, ali nema gužve, pa su i one klupe do kojih se može prići dovoljne. Stepenice do glavnog ulaza su takođe zapuštene, urasle u korov i nebezbedne.

Ispred ulaza u stanicu je parna lokomotiva serije 61-002 proizvedena 1922. godine, koja se jedva vidi od šiblja, koja je okružena smećem i zarđala.

Iz mnogih mesta vozom se više ne može ni u Niš, ni iz Niša. Neke linije ukinute su zbog rekonstrukcije, neke zbog kvarova, a građani koji su njima putovali dok je moglo kažu da je to veliki problem jer su cene autobuskih karata naglo skočile.

Inače, maja ove godine i iz Infrastrukture železnice Srbije konstatovali su da je glavna železnička u Nišu u lošem stanju, da krov i plafoni prokišnjavaju i da su toaleti, bravarija, instalacije i zidovi dotrajali.

Za to su “okrivili” neadekvatno održavanje, protok vremena i loša tehnička rešenja i raspisali tender za rekonstrukciju. Još 4. jula izabrana je firma koja bi trebalo da bude zadužena za nadzor radova i tehničku dokumentaciju – Preduzeće za izgradnju železničkog čvora Beograd d.o.o. Beogradčvor.

Ona je imala rok od 60 dana da završi svoj deo posla, dok sami radovi, prema onome što se vidi na terenu, još nisu počeli. Tom javnom nabavkom obuhvaćena je i Železnička stanica “Crveni Krst” u Nišu, kao i još 53 stanice u Srbiji. Za to je izdvojeno 30 miliona evra.

Izvor: JuzneVesti