DA LI NA DELU GLEDAMO “BRISEL 2”? Mnogo koraka pre nemačko-francuskog plana, svaki je teži od prethodnog, a pre konačnog rešenja, pominje se i MEĐUSPORAZUM

Svesni toga, Vašington i Brisel rešili su da razgvoorima udahnu život, francusko-nemački predlog se našao na stolu, a uporedo sa tim i ideja da se u tri koraka dođe do sporazuma.

Savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole naglas ih je izgovorio: prvi je normalizacija bez priznanja, drugi je formiranje ZSO, a treći da Srbija prizna određeni nivo suvereniteta Prištini.

Uporedo sa tim, i EU je jasno stavila do znanja šta radi, i obelodanila da pregovara sa predstavnicima pet država EU koje nisu priznale nezavisnost da prihvatile predlog što bi, za neke od njih, mogao da bude i korak ka priznavanju Prištine.

Šolc Makron plan prelazno rešenje?

Sva ova dešavanja, navode na pitanje da li je Briselski sporazum završio u zapećku i da li se sprema “Brisel 2”? Kada bi onda mogao da sledi finalizacija dogovora?

Deo odgovora dao je koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Dragiša Mijačić. On je ocenio da je francusko-nemački plan samo prelazno rešenje, do konačnog koji će biti kada Srbija bude pristupala EU.

– Čemu služi ovaj sporazum? On je i najavljen kao međusporazum, ne kao konačni sporazum koji će rešiti odnose između Beograda i Prištine, već kao neki međukorak, a dok će se konačni sporazum o normalizaciji verovatno formalizovati kroz ulazak Srbije u EU, kada će biti zahtevano i zvanično priznanje Kosova od strane Srbije. Što to nije predviđeno ovim sporazumom. Međutim, posle ovog sporazuma ostaće samo tačka da Srbija prizna Kosovo – rekao je Mijačić.

Kurti ostao bez pozivnice

U sporazumu, onoj trečoj verziji koja je dospela u javnost, se ne spomije ZSO, ali su zvaničnici SAD, a naročito specijalni izaslanik Stejt Departmenta Gabrijel Eskobar decidno rekao – ona biti formirana sa kosovskim premijerom ili bez njega.

Možda je predlog među rešenje, ali je na tom putu formiranje ZSO najveći izazov jer se kosovski premijer Aljbin Kurti tome snažno protivi.

Razumevanje za njega, međutim, nemaju zvaničnici SAD, i to mu ovih dana jasno stavljaju do znanja.

Za 31. januar je u Prištini tim povodom i zakazan sastanak, i to u ambasadi SAD u Prištini, i to na poziv američkog ambasadora Džefa Hovenijera. Međutim Kurti, simbolično, nije dobio pozivnicu.

Politički analitičar Aljbinor Maljoku kazao je da Kosovo nema ni priliku da kaže “ne” formiranju ZSO, osim da se pronađu najbolji mogući modaliteti.

– Za Kosovo je ovo postao hitan problem koji treba rešiti, kako kažu i američke diplomate, a Kosovo nema čak ni priliku da kaže ne osim da pronađe najbolje moguće modalitete za implementaciju i formira ZSO. Na sastanku će se govoriti o modalitetu formiranja Zajednice, ne o tome da li je treba formirati, već o modalitetu šta će ona sadržati i kakvi će biti njeni oblici – kaže Maljoku, prenosi “Kosovo onlajn”.

Jedan generalni i desetak pratećih sporazuma