Aerodrom „Nikola Tesla“ koji nadzire koncesiju – u gubicima – Niški.Press

Akcionarsko društvo Aerodrom „Nikola Tesla“, u većinskom vlasništvu države, koje od 2018. nadgleda sprovođenje koncesije, odnosno nadzire na koji način francuska kompanija Vansi upravlja beogradskim aerodromom, poslednje dve godine posluje sa gubitkom.

Uprkos tome što joj je u opisu posla da naplaćuje naknadu koju je koncesionar dužan da plaća svake godine narednih 25 i koja bi prema ugovoru trebalo da bude između četiri i 16 miliona evra godišnje.

Prošlu godinu Aerodrom „Nikola Tesla“ završio je u minusu od gotovo 800 miliona dinara, godinu pre toga gubitak je bio 453 miliona dinara. Pod stavkom „drugi prihodi“ Aerodrom je u 2020. imao prihod od 307 miliona dinara, godinu pre oni su bili duplo veći 615 miliona dinara.

Osim Aerodroma „Nikola Tesla“, koji je akcionarsko društvo i u kom država ima većinski udeo, postoji i Beogradski aerodrom, kompanija koja je u stopostotnom vlasništvu Vansija koji je ugovorom od pre tri godine dobio beogradski aerodrom na korišćenje narednih 25 godina.

„Firma Aerodrom ‘Nikola Tesla’ nadgleda koncesiju koja traje 25 godina i prihod ima isključivo od naplaćivanje koncesione naknade“, ističe Nenad Gujaničić, broker u firmi Momentum Securities. S druge strane, Beogradski aerodrom je kompanija koja se bavi biznisom i koja je takođe imala ogromne gubitke prošle godine, najviše zbog pandemije, tokom koje su granice bile zatvarane, a avio saobraćaj nije funkcionisao normalno mesecima.

Obe firme će postojati dok traje koncesija, napominje Gujaničić i objašnjava da je problem u tome što ugovor o koncesiji nikada nije javno objavljen.

„Glavni problem tog ugovora o koncesiji jeste što nikada nije objavljen i mi znamo samo delove ugovora koje je Vlada pristala da objavi. Nikada nismo videli ceo ugovor, a po onome što je objavljeno, znamo da traje 25 godina i da je prilikom sklapanja ugovora uplaćena inicijalna koncesiona naknada od 501 milion evra“, ističe Gujaničić.

Nisu nam, napominje on, objavljene obaveze Republike Srbije, ali s obzirom na to da je cena bila visoka i da niko nije očekivao 500 miliona evra, to je dokaz da postoje neke obaveze naše države za koje mi nikada nećemo saznati jer uz sve pritiske i molbe taj ugovor nikada nije objavljen.

Nenad Gujaničić kaže da bi za tih 25 godina godišnja koncesiona naknada trebalo da bude između četiri i 16 miliona evra, ali ne manje od pet odsto godišnjeg prihoda.

„Kroz bilans kompanije vidimo da su prvih godina te godišnje naknade bile na nivou od četiri do 4,5 miliona evra, s tim što se koncesionar prošle godine pozvao na ugovor i u dva kvartala nisu uplaćene naknade. Verovatno u ugovoru postoji da u slučaju prirodne nepogode ili u nekoj drugoj situaciji to mogu da urade, što je normalno, ali ni to ne znamo jer ugovor nismo videli“, naglašava naš sagovornik.

On kaže da se ove godine naplata normalizovala, te da je prvih nekoliko godina godišnje u proseku naplaćivano do 4,5 miliona evra, ne računajući 2020. godinu.

Izvor: danas.rs