Radnici ginu, stadioni blistaju, fudbal stiže

Odavno Svetsko prvenstvo (SP) u fudbalu u pustinjskoj državi Katar nije fatamorgana. Prvi mundijal u arapskom svetu trebalo bi da počne za tačno godinu dana (21. novembar 2022). Krajem oktobra je zalivska zemlja svečano otvorila stadion Al Tumama, a to znači da je godinu dana uoči prvog sudijskog zvižduka gotov i šesti od ukupno osam stadiona na kojima će se odigrati SP.

U Evropi se za učešće na Mundijalu kvalifikovalo prvih deset reprezentacija, među njima su Srbija, Hrvatska i Nemačka.

Stadion Al Tumama svečano otvoren u oktobru, foto: Deutche Welle

Euforija u zemljama koje su obezbedile nastup u Kataru otkriva i još jednu stvar – svi koji već godinama kritikuju turnir u pustinji, verovatno će imati sve teži posao kako se turnir bude približavao. Pogotovo u zapadnim zemljama se mogu čuti pozivi na bojkot SP. Redovno se na stadionima mogu videti i plakati s odgovarajućim porukama.

Jer, to je „turnir nedostojan fudbala“, tvrdi Boycott Qatar, jedna nemačka inicijativa koja okuplja fudbalske fanove. Na stranici te inicijative se može pročitati da za to postoji „puno razloga iz domena sportskog i političkog poštenja“.

Koliko radnika je umrlo u Kataru?

Brojne su kritike na račun pustinjskog SP: sumnja u korupciju već je 2010. zasenila tadašnji izbor ovog emirata za domaćina Mundijala.

Deset godina kasnije, u aprilu 2020., Ministarstvo pravosuđa u SAD je, nakon duge istrage, predočilo dokaze koji, po sudu tog Ministarstva, potvrđuju da je Katar zaista platio mito da bi postao domaćin turnira. Iz Dohe su na to odgovorili da je Katar predao „najbolju kandidaturu“ i da se ni za šta ne osećaju krivim.

S druge strane, u domaćinu idućeg velikog turnira vlada loša situacija po pitanju poštovanja ljudskih prava. Nema slobode medija i mišljenja, prava žena su ograničena, zabranjena je homoseksualnost. Mnogi gastarbajteri su praktično bez ikakvih prava. Oni su došli iz Indije, Nepala ili Bangladeša, u Kataru grade blještave stadione i žive u uslovima koji su nedostojni ljudi, u nehigijenskim kampovima u pustinji.

„To tamo nije kao u trećem svetu, više kao u četvrtom ili petom svetu“, kaže nemački sportski novinar Benjamin Best, koji redovno boravi u toj zemlji. Tvrdi da se radnicima ne isplaćuje plate: „Znam i neke gastarbajtere koji već dve godine čekaju na svoj novac“, dodaje Best za DW.

Radnici iz Nepala u Dohi (2015), foto: Deutche Welle

Vrućina i ekstremni uslovi rada dodatno opterećuju radnike. Sudeći po medijskim izveštajima, hiljade su ih već umrle. Ali Katar ne sprovodi odgovarajuće autopsije, žali se organizacija za poštovanje ljudskih prava Amnesty International. „Broj smrtnih slučajeva koji su posljedica rada na gradilištima za potrebe SP je verovatno vrlo visok“, kaže za DW Katja Miler-Falbuš, koja se u toj organizaciji bavi Bliskim istokom.

Izvor: dw.com