Držali je 25 godina na tavanu i ostavili da trune: Priča o prelepoj devojci koju je majka uništila

Pošto je njena majka bila udovica, očekivala je da će se njena ćerka udati u bogatu porodicu i omogućiti im da nastave život na visokoj nozi. Međutim, muškarac kog je devojka izabrala, nije odgovarao visokim očekivanjima njene majke

Tragična priča o devojci iz Francuske, koju je majka 25 godina držala na tavanu i ostavila je da trune jer joj se nije svideo njen dečko, jedan je od najužasnijih slučajeva zatočeništva u ljudskoj istoriji.

Blanš Mone umrla bi u maloj sobi bez prozora, što je i bio plan njene majke, da policija nije dobila anonimnu dojavu i spasila je.

U pitanju je jedan od najužasnijih slučajeva zarobljavanja u ljudskoj istoriji, koji izaziva jezu iako je od njega prošlo skoro 150 godina. Užasna priča dogodila se u gradu Poatje, u francuskom departmanu Vijena.

Blanš je imala 25 godina kada je 1876. godine upoznala muškarca za kog je želela da se uda, ali on nije odgovarao visokim očekivanjima njene majke, madam Luiz Mone.

Kako je njena majka bila udovica, očekivala je da će se njena ćerka udati u bogatu porodicu i tako obezbediti život na visokoj nozi, na koji su navikli.

Međutim, stariji muškarac i pogotovo onaj koji je bio švorc, nije bio deo plana njene majke.

Nakon što je Blanš rekla majci da se neće udati ni za jednog muškarca kog je njena majka izabrala i da će uvek birati ljubav umesto novca, jednostavno je isparila.

Madam Mone i njen sin Marsel zatvorili su Blanš u sobu na tavanu, zapečatili su prozore i vezali je za krevet.

Komšijama, koje su čule njeno vrištanje, rekli su da je poludela što je bilo dovoljno da njeno protestovanje i plakanje ne izazovu sumnje.

Niko od njenih prijatelja nije znao gde je, a stariji advokat, za kog je želela da se uda, iznenada je umro 1885.

Majka i brata pretvarali su se da je Blanš umrla i čak su je oplakali u javnosti, nakon čega su nastavili sa svojim životima kao da ona nikada nije postojala.

Međutim, ona je i dalje bila živa, zatvorena na tavanu, ostavljena da trune u neljudskim uslovima.

Bila je primorana da vrši nuždu tamo gde je spavala, hranjena je samo ostacima koje je sluga bacao na njen prljavi krevet i potpuno je ignorisana.

Sve vreme provodila je u mraku, bez sunčeve svetlosti, ostavljena pacovima i insektima, a Blanš je u takvim uslovima i sama počela da ludi i izgubila mogućnost da priča.

Međutim, onda je došlo do događaja koji joj je spasio život. Kancelarija glavnog tužioca u Parizu je 23. maja 1901. godine primila misteriozno pismo.

U njemu su obavešteni o “ženi koja je zavorena u kući madam Mone, napola izgladnela i koja živi u trulom leglu poslednjih 25 godina – jednom rečju, u sopstvenoj prljavštini”.

Policija je bila sumnjičava – Moneovi su bili uvažena, aristokratska porodica, ali je ipak otišla da proveri o čemu se radi. Primetili su zatvorena vrata, a čim su ih otvorili udario ih je užasan smrad.

Blanš je u takvim uslovima provela 25 godina, a pronađena je kada je imala 50 godina. Imala je jedva 25 kilograma.

Ovako je Blanš izgledala kada su je pronašli posle 25 godina u zatočeništvu Foto: Wikipedia

– Čim smo otvorili prozore, videli smo je kako leži na krevetu, bila je pokrivena prljavim ćebetom i rekla je da se zove Blanš Mone – rekao je jedan od svedoka.

Njeni majka i brat su uhapšeni, a Blanš, koja je bila na ivici smrti i bez sunčeve svetlosti 25 godina, odvedena je u bolnicu.

Živela je još 16 godina i umrla je 1913. godine u psihijatrijskoj bolnici. Njena majka je umrla u zatvoru 15 dana nakon hapšenja, a njen brat, advokat, uložio je žalbu na kaznu zatvora u trajanju od 15 meseci i iskoristio rupu u zakonu da izbegne kaznu.

(Telegraf.rs)