Jedna od tajni odličnog pamćenja u poznim godinama? Džinovski neuroni.

Kada bi ljudi stariji od 80 godina sa izuzetnim pamćenjem – grupa koju istraživači sa Univerziteta Nortvestern nazivaju „super-starenicima” – imali neki simbol, poput Supermenovog slova „S”, to bi mogli biti „super-neuroni” u njihovom mozgu. Mozgovi „super-starenika” stare sporije nego što je uobičajeno, mada do sada niko nije znao koja ćelijska karakteristika nekoga čini pripadnikom ove jedinstvene grupe. Nova studija, objavljena 30. septembra u časopisu *The Journal of Neuroscience*, otkrila je da „super-starenici” imaju znatno veće neurone u određenom delu mozga, u poređenju sa neuronima ljudi iste starosti, pa čak i osoba koje su 20 do 30 godina mlađe.

Taj deo mozga, entorinalni korteks, funkcioniše kao središte za pretvaranje novih sećanja u dugoročna. On je, takođe, jedna od prvih meta Alchajmerove bolesti. Tamar Gefen, viši autor studije i docent psihijatrije i nauka o ponašanju na Medicinskom fakultetu „Fajnberg” Univerziteta Nortvestern, navodi da je njen tim želeo da prouči entorinalni korteks kod „super-starenika”, jer njihov izuzetan mozak možda krije odgovor na pitanje šta čini pojedinca otpornim na Alchajmerovu bolest.

U studiji su analizirani mozgovi šest nedavno preminulih „super-starenika”, sedam kognitivno prosečnih starijih osoba slične životne dobi, šest mladih osoba i pet osoba sa ranom fazom Alchajmerove bolesti. Istraživači su se fokusirali na šest slojeva entorinalnog korteksa, od kojih svaki ima svoju ulogu u procesu pamćenja. U drugom sloju entorinalnog korteksa, istraživači su uočili neurone koji su bili veći i zdraviji nego što se inače viđa u tom delu mozga.

„Najviše me je iznenadilo to što su neuroni u entorinalnom korteksu ’super-starenika’ bili znatno veći od neurona pronađenih kod znatno mlađih osoba – čak i onih od 27 godina”, objašnjava Gefenova. Iako to nije direktno ispitivano u ovoj studiji, autori pretpostavljaju da bi ovi „super-neuroni” mogli predstavljati jedinstven biološki potpis, prisutan kod „super-starenika” još od rođenja. Za razliku od drugih ćelija, ovi veliki neuroni u drugom sloju (sloju II) ostajali su zdravi i krupni tokom celog života, uz znatno veću otpornost na stvaranje „tau-spletova” – velikih nakupina proteina koje se gomilaju unutar neurona. Kod osoba sa izuzetno očuvanim kognitivnim sposobnostima u poznim godinama (tzv. „super-starenika”), uočen je manji broj tau-spletova u drugom sloju entorinalnog korteksa u poređenju sa ljudima slične starosti. Prema mišljenju istraživača, razlika u gustini tau-spletova mogla bi da objasni zašto neke ćelije atrofiraju (smanjuju se), dok druge ostaju krupne i zdrave.

U zdravim ćelijama, tau-proteini se vezuju za mikrotubule – cilindrične strukture koje ćelijama daju oblik i pomažu u transportu hranljivih materija – i stabilizuju ih. Međutim, u ranoj fazi Alchajmerove bolesti, tau-proteini se odvajaju od mikrotubula i vezuju za druge molekule tau-proteina, formirajući spletove koji blokiraju transportni sistem i dovode do odumiranja ćelije. Ovo propadanje ćelija može oslabiti komunikaciju između neurona.

„Prisustvo ovih strukturno posebnih nervnih ćelija kod ’super-starenika’ – osoba koje ne pokazuju kognitivni pad povezan sa starenjem, a često čak pokazuju i superiorne kognitivne (memorijske) sposobnosti – može biti od velikog značaja”, ističe Džejms Đordano, profesor neurologije i biohemije na Medicinskom centru Univerziteta Džordžtaun, koji nije učestvovao u ovoj studiji.

Sledeće pitanje na koje treba odgovoriti jeste zašto neki ljudi razvijaju ove neurone izuzetne veličine, dok drugi to ne čine. To će zahtevati proučavanje ćelijskog okruženja i otkrivanje mehanizma koji stoji iza otpornosti ovih neurona.

Razumevanje načina na koji „super-starenici” uspevaju da zadrže oštrinu uma moglo bi jednog dana pomoći naučnicima u kreiranju terapija koje bi osigurale da ljudski mozak ostane kognitivno otporan. Buduća istraživanja moraće da obuhvate i druge delove mozga uključene u pamćenje, kako bi se dobila potpunija slika o tome kako „super-starenici” odolevaju neurodegenerativnim bolestima. Prema rečima Đordana, to bi moglo otvoriti put ka novim vidovima intervencija koje bi potencijalno očuvale kognitivne funkcije tokom celog života, a istovremeno omogućile identifikaciju pojedinaca koji su pod najvećim rizikom od kognitivnog pada usled starenja.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs