Sa nesmanjenim žarom, duboko i sa strašću, već pola stoleća i još pola decenije – O liku i delu velikog slikara

Neko se, jednostavno, rodi kao umetnička duša. Taj neko nosi u sebi talenat da uoči ono lepo u svemu oko sebe, kao i talenat da ono lepo u sebi izrazi na kreativan način. I, što je možda još važnije, taj neko ima dušu koja čezne za ljubavlju i saosećanjem, dušu koja oseća svom silinom da je pozvana da postoji u zajednici sa onim drugim, u neprestanom toku primanja i darivanja lepote. Okružena lepotom, onom prirodnom, kao i onom koju ljudi stvaraju, umetnička duša komunicira sa tvorcem te lepote, sa samom sobom, ali i sa svima onima u kojima prepoznaje duhovnu srodnost. Tin Ujević, u svojoj pesmi Pobratimstvo lica u svemiru, kao da ponavlja stihove drugog jednog velikog pesnika, Volta Vitmena, te uzvikuje: “Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.”

Temeljnim obrazovanjem i refleksijom nad sopstvenim i tuđim iskustvima, umetnička duša, ostajući kreativna i detinje otvorena ka novim i uzbudljivim oblicima lepote, postaje esteta ili, čak, estetičar. Ovo potonje određenje podrazumeva moć da se kod drugih ljudi, kroz teorijski diskurs, pobudi osećaj za lepo, kao i potreba za promišljanjem lepote uz spoznaju njenog neizmernog značaja za čovekovu egzistenciju. Ukoliko umetnička duša nosi u sebi klicu velikog talenta i ukoliko tu klicu odgaji do samog ploda, onda se ona ispostavlja kao umetnik. Veličanstveni plodovi, svima na uzdarje, jesu delo genija. Usudio bih se da kažem da srećan i sudbonosan spoj umetnika i estetičara jeste, zapravo, spoj genija i mudraca…

Pročitajte više na: Niške Vesti

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs