Ozakonjenje objekta i upis dece u vrtiće glavne teme na prijemu građana

Upis dece u vrtić, ali i problem ozakonjenja objekta neki su od problema sa kojima su se Nišlije obraćale nadležnima za pomoć u Gradskoj kući na još jednom prijemu za građane.

Direktorka JPU „Pčelice“ objašnjava da je do nesporazuma došlo oko potvrda pri upisu dece koja su na listi čekanja, ali da je ta dilema uspešno odgonetnuta.

„Bilo je nekih nesporazuma oko potvrda koje se izdaju za privatne vrtiće, pa su majke mislile da sa tom potvrdom mogu da deca budu i u privatnom vrtiću, ali da i dalje budu kod nas na listi čekanja, što je nemoguće. Rešili smo i tu dilemu, nadam se da do takvih nesporazuma više neće dolaziti“, kazala je direktorka JPU „Pčelica“, Svetlana Mitić.

Mitić objašnjava kako funkcioniše princip oko upisa dece u vrtić koja su na listi čekanja.

„Roditelji upisuju decu na listu čekanja, ukoliko nema mesta u vrtićima JPU „Pčelica“, roditelji mogu da uzmu potvrdu da su bili na našoj listi čekanja i da svoje dete, zajedno sa subvencijama upišu u privatan vrtić. Subvencija iznosi oko 80% posto od ukupne cene koju plaća Grad“, pojašnjava.

Lista čekanja za vrtiće je smanjena, trenutno imamo do 600 mališana koji su na čekanju, kaže Mitić.

Prema njenim rečima, dugovanja roditelja takoreći da i ne postoje.

Pomoćnica gradonačelnice iz oblasti građevinarstva Milena Živulović Petrović, istakla je da su i danas građani najviše prijavljivali problema oko ozakonjenja objekta.

„Najveći probelm je ozakonjenje, imamo mnogo zahteva. Ne zna broj nelegaliovanh objekata u Gradu jer se taj broj povećava, što je sasvim logično. Nastupila je kriza, ljudi nemaju da prežive, tako da sve manje ulažu u objekte. Dobićemo novi satelitski snimak koji će da nam omogući da legalizujemo ili ozakonimo sve objekte koji su i u kasnom periodu od novembra 2015.godine obuhvaćeni satelitskim snimkom.Imamo negde između 40 000 i 50 000 zahteva, a zbog zastoja u katastru broj obrađivih predmeta je usporen, tako da mnogi ljudi zbog toga odustaju. To su naselja, Vrežina, Bjegović, Suvi do, Brzi Brod, ali toga ima i u centru“, kazala je Živulović.

Ona objašnjava da odlukom Ustavnog suda krajni rok za legalizaciju trenutno ne postoji, jer se svaki put rok produžava za pet godina, zbog toga je i omogućeno primanje novih zahteva.

Izvor: NiškeVesti