Izvor: BLIC

Nije uvela sankcije, jeste osudila je rusku agresiju glasavši za rezoluciju u UN, i do sada je donosila odluke vodeći računa o svojim ekonomskim interesima (zavisnost od ruskog gasa) i političkim interesima (podrška Rusije oko kosovskog pitanja).

Novo svetlo bacila je odluka predsednika Rusije Vladimira Putina da proglasi delimičnu mobilizaciju, i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju njegove države.

“Sankcije, pa zajednica, pa članstvo”

Time je Rusija praktično bacila rukavicu Zapadu u lice i rat u Ukrajini podigla na nivo sukoba Moskve sa Zapadom. Nove okolnosti stavljaju i Srbiju u drugačiju poziciju, a direktan pokazatelj je i predlog prema kojem Srbija neće biti primljena u Evropsku političku zajednicu ako se ne priključi sankcijama Rusiji do leta 2023. kada bi mogla formalno da bude pokrenta. To onda povlači da ne bi bila primljena ni u EU, čije se proširenje očekuje posle 2030. godine.

To barem piše u dokumentu za formiranje Evropske političke zajednice (EPZ) koji je sastavio “Bruegel”, najuticajnija tink-tenk organizacija u Briselu. Za ulazak će biti data najmanje tri minimalna uslova, a zbog jednog Srbija ne bi mogla da dobije pozivnicu.

– S obzirom na to da je geopolitički sukob sa Rusijom okidač za njeno stvaranje, prirodno da se zasniva na zajedničkim vrednostima i geopolitičkom opredeljenju – navodi se u predlogu.

Zato je logično zapiati se: ako nam je na početku neutralnost donela korist, da li je sada vreme da preispitamo odluku i uvedemo neki oblik sankcija Rusiji? Možda ne Rusiji kao državi, ali svakako čelnim ljudima Kremlja, Putinu i njegovim najbližim saradnicima.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku napominje za Blic da dramatične promene međunarodnih okolnosti diktiraju i preispitivanje odluka.

– Srbija nije politički neutralna jer je već više od dve decenije na evropskom putu, a od 2014. u procesu pristupanja EU. Vojna neutralnost je uvedena skupštinskom rezolucijom krajem 2007, a uoči proglašenja kosovske nezavisnosti. Nikad nije ugrađena u domaće zakonodavstvo, ali jeste u dve strategije: odbrane i nacionalne bezbednosti, pa je usled dramatične promene međunarodne okolnosti podložna preispitivanju – napominje Grubješić.

“Nema podsticaja za prekretnicu”

Ona ističe da je, kao i kod pitanja uvođenja bilo kakvih sankcija Rusiji ili Putinu, postoji ogroman procenat građana Srbije koji se tome protivi, iako se prostor za vođenje dosadašnje spoljne politike dodatno smanjuje.

– Istovremeno, rastu pritisci da se kosovsko pitanje definitivno reši, što u uslovima nedovoljno jasne evropske perspektive, ne predstavlja nikakav podsticaj za promenu kursa spoljne politike, ili neki srpski “zeitenwende” (prekretnicu) – zaključuje ona.

Drugačijeg stava je Strahinja Subotić iz iz Centra za evropske politike koji napominje da je već krajnje vreme za taj korak.

“Krajnje je vreme”

– Što rat duže traje, to je krvaviji, i onda se povećavaju pritisci da se Srbija usaglasi sa sankcijam EU. Ujedno, približava se period kada izlaze izveštaji Evropske komisije, u kojima će biti istaknuta sva ključna pitanja, pa i stepen usaglašenosti zemalja kandidata. Mi smo na 44 odsto usaglašenosti, što je pad u odnosu na prošlu godinu, i kosi se sa obećanjima predsednika da će se taj procenat povećavati. Sve to govori da ako ove godine ne naprvimo iskorak, svake godine će EU perspektiva biti sve dalje – napominje Subotić.

NIje očekivati da Srbija preko noći usvoji sve pakete sankcija, jer je već pokazala gest dobre volje osuđujući agresiju i usaglasila se sa nekoliko deklaracija.

– To nam je kupilo vreme, i sada se očekuju novi iskoraci, ako nam je cilj punopravno članstvo u EU. U interesu je Srbije da razmotri postepeno usaglašavanje sa sankcijama – naglašava Subotić.

Dokument, rezolucija, glasanje

Srbija se o krizi u Ukrajini odredila i usvojila dokument u 15 tačaka u kojem se izjasnila da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji.

Takođe, osudila je rusku agresiju glasavši za razoluciju u UN, a u Generalnoj skupštini UN je glasala za rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini. Uz to, početkom aprila je glasala na Generalnoj skupštini UN da Rusija bude isključena iz Saveta UN za ljudska prava zbog njene invazije na Ukrajinu.