Njihovo imenovanje je znak očaja Pariza i Berlina, a donose još pritisaka i ubeđivanja u nadi da će oko rešavanja kosovskog pitanja ovaj put Srbija popustiti. U slučaju “neposlušnosti” mogli bi da zaprete Srbiji suspendovanjem članstva u EU, a kao nagradu ponudu o ubrzanom članstva u EU.
Tako profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les za Blic komentariše dolazak specijalaca Emanuela Makrona i Olafa Šolca, u petak u Beograd i Prištinu.
Dvojica prekaljenih diplomata zapaženih karijera, Jens Pletner i Emanuel Bon, posećuju Balkan kako bi kako bi dijalog Beograda i Prištine pokenuli sa mrtve tačke.
Upravo to žele Makron i Šolc, kako su najavili u pismu koje su poslali na najviše adrese u Beogradu i Prištini pozivajući na donošenje, kako su rekli, teških odluka.
U pitanju su iskusne diplomate koje su uspevali da ugase i najizazovnije “požare”: Bon je 2015. godine posredovao nuklearnim sporazumom sa Iranom koji su sklopili SAD, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Rusija i Kina. Iste godine je Pletner direktno učestvovao u Minskom sporazumu u između Rusije i Ukrajine.
“Nemačka i Francuska su frustrirane”
Logično je onda zaključiti da ovaj dvojac najmoćnijih zemalja unutar Evropske Unije neće tek tako pakovati kofere. Šta donose, koje teme će staviti na sto? Kako u diplomatiji uz pritiske idu i kontraponude, šta bi to mogli da stave pred Srbiju?
Timoti Les prognozira slabe pomake posle njihovog angažmana.
– Da budem iskren, ne vidim da oni donose mnogo toga za sto, osim političkog autoriteta Francuske i Nemačke. Njihovo imenovanje mi liči na znak očaja. Iz tona pisma jasno je da su Nemačka i Francuska frustrirane nedostatkom napretka u rešavanju Kosova i da su zabrinuti zbog tenzija na severu. Shodno tome, osećaju da moraju nešto da urade kako bi našli izlaz iz ćorsokaka. Međutim, ne vidim nikakvu ozbiljnu inicijativu na delu, sa nekim novim predlozima. Ovo je zapravo samo simboličan sastanak – smatra Les.
Nemačka i Francuska žele da reše pitanje Kosova, nastavlja on, i šakju dvojicu visokih diplomata da pokušaju da pokrenu stvari, ali to neće mnogo promeniti.
“Diplomata ne manjka”
– Neuspeh u rešavanju Kosova nije rezultat nedostatak diplomata i slanje još dvoje u region to neće promeniti – ističe Les.
Ocenjuje i da je mali prostor za nove ideje a koje bi dovele do situacije koju žele Francuska i Nemačka.
– Malo je verovatno da će biti nešto novo jer je sve već stavljeno na sto tokom godina sa izuzetkom promena granica, koje je Nemačka isključila. Moguće je da će Francuska i Nemačka zapretiti suspendovanjem članstva Srbije u EU, kao što je Nemačka upravo učinila u Bosni. Međutim, ako to urade, to će biti prazna pretnja. EU ne može sebi dozvoliti da izgubi Srbiju od Rusije i ne može realno da odugovlači proces integracije koji je već zamro. Ukratko, ne vidim nove teme – samo još pritisaka i ubeđivanja u nadi da će ovaj put Srbija popustiti – napominje Les.
Krajem avgusta Šolc je govorio o novim temeljima EU, osvrnuo na geopolitičku Evropu koja se sastoji od “27, 30 ili 36 zemalja EU“ i spomenuo naš region.
– Zalažem se za proširenje Evropske unije na države Zapadnog Balkana. Na Ukrajinu. Na Moldaviju, a u budućnosti i na Gruziju“ – rekao je on.
U skladu sa tim, Les smatra da bi Srbija kao “kontraponudu” mogla da dobije ubrzano članstvo u EU.
– Međutim, u zapadnoj Evropi postoji protivljenje prihvatanju Srbije i drugih država na Balkanu bez prethodnog ispunjavanja formalnih uslova, iz straha da će to u suprotnom oslabiti EU. Dakle, ovo zapravo nije opcija. Najviše bi mogli da ponude otvaranje nekoliko novih klastera, ali to bi teško bilo dovoljno da Srbija promeni svoju poziciju – zaključuje Les.
Sličnog stava je i politikolog Vuk Velebit, ali napominje i da je njihov angažman posledica ozbiljnijeg američkog angažovanja.
– Pokazalo se da kada dođe do eskalacije tenzija, jedini koji mogu da reše problem su Amerikanci. Dosadašnji angažman koji je Lajčak imao se nije pokazao kao uspašan u ranijem periodu, a ovim potezom EU želi da pokaže da im je region bitan, i da su i oni prisutni u toj priči a ne samo Amerikanci. Pažnja koju Zapadni Balkan ima je dobar pokazatelj, ali je važno da Evropa da ovom regionu pruži nešto što će biti značajno – smatra Velebit.
Ističe i da ovo nadmetanje može da bude dobro po Srbiju.
– Ako znamo da je trenutna pozicija Amerike u odnosu na Srbiju bolja nego ranije, i da se očekuje više pritisaka Vašingtona na Prištinu, i Evropljani će podići ulog i pokušati da budu konkurentni SAD. Bilo sa predlozima, ili kroz prisutnost. Mislim da će fokus razgovora biti i kako dugorično zaštiti Srbe i formiranje ZSO ili nekog drugog modela koji bi omogućio bezbednost za Srbe – napominje Velebit.
Pletner i Bon, kako je najavljeno, dolaze da “istraže opcije za napredak u dijalogu”. Tokom posete planirani su odvojeni sastanci sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Izvor: BLIC
