Milovanov rod poznat širom zemlje: I njegovo seme u trezoru

U proizvodnju žitarica ovaj Prijepoljac ne koristi nikakve veštačke suplemente koji uvećavaju prinose.

Umesto pšenice i kukuruza, Milovan Langović iz prijepoljskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama smeštenim na oko 1.000 metara nadmorske visine seje strna žita. Nastavio je porodičnu tradiciju, ali i otišao korak napred jer je na vreme osetio pomeranja na tržištu hrane i to u pravcu autohtonih vrsta žitarica.

– Raž je među najtraženijim žitaricama, kako u Srbiji tako i na inostranom tržištu. Bez ikakvih problema prodaju se svi viškovi proizvedene raži, jer ljudi sada više nego ikad odlučuju da se zdravo hrane. Kupci velikih količina uzimaju raž ne pitajući za cenu iako je ona skoro dva šuta viša od uobičajenih za žito proizvedeno uz prilično učešće hemijskih sredstava od sejanja, pa sve do žetve – rekao je Milovan.

U proizvodnju žitarica ovaj Prijepoljac ne koristi nikakve veštačke suplemente koji uvećavaju prinose, vodi se isključivo parolom da kvalitet prodaje proizvod.

– Prinosi su manji, ali ne prodaje brašno dobijena količina već kvalitet hleba koji se od njega ispeče. Najviše se traži upravo raž, a ona je aktuelna posebno kod privatnih pekara koji kupuju moje žito da oplemene hleb pa je, tako, prošle godine cena ražanog brašna išla i do 100 dinara za kilogram – priča Milovan.

Na predlog Poljoprivredne savetodavne i stručne službe “Moravica” kandidovao je autohtona semena strnih žita. Stručnjaci sa Instituta su više puta obilazili njegovo imanje i žitarice koje seje, a sve analize su pokazale da se radi o posebnoj, vrlo izdržljivoj i potpuno prirodnoj vrsti semena, pa je njihov izbor pao na raž koja je pokazala najbolje rezultate u brojnim analizama. Upravo to seme čuva se u Svetskom trezoru biljaka koji se nalazi na udaljenom norveškom ostrvu Svilbard.

– Među više od milion vrsta semena iz svih delova sveta, u napuštenom rudniku u Norveškoj, čuva se i moje seme raži. U davno napuštenom rudniku smeštena je “Nojeva barka za biljke” sa preko milon različitih vrsta žitarica i drugog hranljivog bilja. Srbija je za sada deponovala 96 domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži, a naučnici tvrde da je na taj način napravljen ogroman korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija – otkriva ovaj poljoprivrednik.

Milovan je, u međuvremenu,”sazreo” i za aktuelna političko-ekonomska strujanja, pa je sa 10 osnivača formirao Centar za održivi razvoj “Babine”. Aktivnosti za referencu autohtonog semena ječma vodi upravo preko Centra. Ubeđen je da će analize potvrditi njegov osećaj da se radi o maksimalno prirodnom semenu a možda će, veli, put Norveške uskoro i seme njegovog ječma.

Izvor: TELEGRAF