Srbija, hrana i klimatske promene: Šta je regenerativna poljoprivreda i kako bi mogla da pošalje plug u istoriju

Plug za oranje zemlje koji vuku volovi, konji ili traktori, jedan je od simbola poljoprivrede, ali ga Pavel Brezina ne koristi već više od decenije.

Ovaj poljoprivrednik iz sela Padina u banatskoj opštini Kovačica 2006. okrenuo se konzervacijskim i regenerativnim metodama obrade zemlje, kojima se čuvaju zemljište i životna sredina.

Bilo mu je potrebno „tri ili četiri godine” da potpuno sprovede konzervacijske principe i „izbaci plug iz upotrebe”, a sada se nikada ne bi vratio tradicionalnom načinu obrade zemlje, kaže ovaj Banaćanin za BBC na srpskom.

„Videli smo da je ovo dobar sistem koji pije vodu i daje rezultate – prinos ne trpi, može dosta da se uštedi na gorivu i radnoj snazi, a i već u prvih par godina smo imali odlične rezultate sastava zemljišta”, kaže on.

Pojam regenerativne poljoprivrede prvi je definisao Robert Rodejl, američki izdavač poljoprivredne literature.

Pod tim podrazumeva proizvodnju bez narušavanja zemljišta oranjem i uvođenje različitih biljnih i životinjskih vrsta u zemljoradnju.

„Ovim načinom proizvodnje se smanjuje emisija ugljen-dioksida, manje su potrebe za radnom snagom, manje emisije iz goriva zbog ređe upotrebe velikih mašina poput traktora, a poljoprivrednicima se uvećava profit po hektaru”, kaže Bogdan Garalejić, poljoprivredni inženjer iz Instituta „Tamiš” u Pančevu, koji sprovodi ove metode u saradnji sa lokalnim proizvođačima.

Evropska unija pokrenula je 2021. projekat AgriCaptureCO2 kako bi podstakla poljoprivrednike da pređu na ovaj metod, a proizvođači iz pet zemalja sveta, među kojima je i Srbija, učestvuju u pilot istraživanju.

Ugljenik i azot u zemlji, umesto u vazduhu

Ako neko pomene zagađenje životne sredine, mnogi odmah pomisle na rudnike, dimnjake fabrika i velika industrijska postrojenja, ali veliki deo štetnih emisija zapravo dolazi iz poljoprivrede.

Prema podacima američke Agencije za zaštitu životne sredine, 24 odsto ukupnih emisija gasova staklene bašte dolazi iz poljoprivrede, šumarstva i poslova u okviru kojih se koristi zemljište.

Do oslobađanja ugljenika iz zemljišta u atmosferu dovode tradicionalni načini obrade zemlje, pre svega duboko oranje poljoprivrednih parcela, kaže Bogdan Garalejić iz Instituta „Tamiš”.

„Duboko oranje dovodi do razgradnje humusa, koji je jako važan za proizvodnju, zbog prodora velike količine kiseonika u zemlju, ali se tim procesom i oslobađa ugljen-dioksid u atmosferu, čime se nanosi šteta prirodi”, objašnjava on za BBC.

Oni koji se odluče da obrađuju parcele manjim intenzitetom ili da uopšte ne prevrću zemlju na taj način doprinose smanjenju emisija i efekta staklene bašte, dodaje ovaj poljoprivredni inženjer.

Pet osnovnih principa regenerativne poljoprivrede:

Izvor: Projekat AgriCaptureCO2 Evropske unije

Jedan od ključnih principa regenerativne poljoprivrede je i pokrivanje tla tokom čitave godine, čak i u periodima kada na njemu nisu zasejani usevi.

Zemljoradnici koji koriste taj model najčešće koriste ostatke ratarskih kultura posle žetve, poput stabljika kukuruza ili pšenice.

Ostavljanje „dobro usitnjenih ostataka žetve” na njivama ili mešanje tih delova biljaka sa površinskim slojem zemlje doprinosi očuvanju tla, ali i boljem prinosima u narednom periodu, napominje Garalejić.

„Taj dodatni sloj sprečava brzo isparavanje vode iz zemljišta, tokom kišne sezone sprečava brzo oticanje vode u dublje slojeve zemljišta, a i snižava temperaturu i smanje eroziju.

„Ne treba ni da govorimo koja je razlika u odnosu na paljenje žetvenih ostataka na zemljištu, što je često kod nas, posle čega prvih deset centimetara zemljišta postaje mrtvo i neupotrebljivo”, objašnjava ovaj stručnjak.

Paljenjem ostataka se uništava i do tri tone humusa po hektaru, dolazi do štetnih emisija azota u atmosferu, a neretko može dovesti i do požara većih razmera, rekli su iz Ministarstva zaštite životne sredine za list Politika.

Izvor: BBC NEWS NA SRPSKOM