Vreme je da Srbija preispita svoju odluku da li je za članstvo u Evropskoj uniji, smatra ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, navodeći da je možda vreme i da postanemo i politički neutralna zemlja, kao što smo i vojno neutralna zemlja. Povodom najavljene rezolucije Evropskog parlamenta, u kojoj će se od Srbije zahtevati da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, ministar policije je za RTS kazao da politika koju vode evroparlamentarci u EP „jasno ukazuje da EU Srbiju ne želi u svom sastavu” i da je krajnje vreme da Srbija, takođe, preispita svoju odluku da li je za nastavak puta ka članstvu u EU. „Mi smo stari, drevni, istorijski narod koji sam bira svoje prijatelje. Rusija je naš prijatelj. Slovenski narodi su naši prijatelji, Kina je naš prijatelj, Indija je naš prijatelj, zemlje u Evropi su naši prijatelji. Nemojte očekivati da mi prihvatamo vaša neprijateljstva. Evropski parlament se ne pita previše ni o Evropi, ali bi hteo da se pita o Srbiji, da odlučuje o svemu što se dešava u Srbiji”, istakao je Vulin, saopštio je MUP.
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) juče je raspravljao o nacrtu rezolucije kojom se Srbija poziva da se uskladi s odlukama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući i sankcije Rusiji, a koju je predložio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik. U nacrtu u koji je Radio slobodna Evropa (RSE) imao uvid, izražava se žaljenje zbog činjenice da se Srbija nije uskladila sa sankcijama Evropske unije nakon ruske invazije na Ukrajinu, a vlasti u Srbiji pozivaju se da pokažu „stvarnu posvećenost vrednostima EU”.
Ministar Vulin navodi i da je u ovom trenutku poverenje u EU kod Srba na istorijskom minimumu. „I kada bi predsednik Vučić održao samo jedan govor u kojem bi izrazio sumnju u naš evropski put i našu evropsku budućnost, ja vam garantujem da bi poverenje u EU bilo niže nego u NATO, a znate da je NATO jedna od najnepopularnijih institucija kod Srba. Ovo što radi EP je najbolji način da se shvati da mi ne treba da budemo u EU. Prvo je bio Hag, onda je bilo ’priznajte Kosovo’, ’napustite Republiku Srpsku’, sad ’uvedite sankcije Ruskoj Federaciji’. Jednostavno, vreme je da kažemo sami sebi – mi smo vojno neutralna zemlja, hajde da budemo i politički neutralni”, poručio je Vulin.
Na pitanje koliki značaj će imati rezolucija Evropskog parlamenta ukoliko bude usvojena, ministar policije je rekao da za Srbiju neće imati baš nikakav značaj, ali da će svakako u političkom smislu to biti jasan signal i putokaz da EU ne želi Srbiju u svom sastavu. „Oni mere našu ljubav prema Evropi mržnjom prema Rusiji. Ako volite Evropu, morate da mrzite Rusiju. Neću da mrzim Rusiju, neću da mrzim nikoga. Imam pravo da ne izgubim ni jednog jedinog prijatelja, ja ne učestvujem u vašim sukobima”, rekao je Vulin.
Zvaničnik Evropske komisije Majkl Miler izjavio je pred Spoljnopolitičkim odborom EP da bi stav Beograda o ruskoj agresiji na Ukrajinu mogao da utiče na proces evropskih integracija Srbije. Tokom rasprave o nacrtu rezolucije EP, Miler, koji je šef jedinice EK za Srbiju i Crnu Goru, kazao je da napredak Srbije u pristupnim pregovorima sa EU zavisi od vladavine prava i dijaloga s Prištinom, ali i uvođenja sankcija Rusiji, prenosi RSE.
Sličnu poruku na sednici AFET uputio je i Vladimir Bilčik, rekavši da bi neuvođenje sankcija Rusiji imalo posledice po Srbiju i izrazivši nadu da će Beograd uskladiti politiku s odlukama EU uperenim protiv Moskve. „Suverene države donose suverene odluke, ali suverene odluke takođe imaju posledice po međunarodna partnerstva, saveze i evropske integracije. Nadam se da će odluke u Srbiji posle izbora odražavati evropske težnje Srbije”, naveo je Bilčik.
Šefica odeljenja za zapadni Balkan pri Evropskoj službi za spoljne poslove Elsa Fenet pozitivno je ocenila nedavna glasanja Srbije protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama, ali je navela da su potrebne konkretne akcije, bez obzira na te važne odluke. „Srbija još nije usvojila nijednu od restriktivnih mera koje se direktno odnose na sankcije Rusiji. Kontakti s Rusijom se nastavljaju i na najvišem nivou, uključujući neke ličnosti koje su kontroverzne. Srbija održava letove s Rusijom”, rekla je Fenetova.
U nacrtu rezolucije se, između ostalog, pozdravljaju nedavne promene Ustava Srbije nakon referenduma koji je održan 16. januara, kao i određena poboljšanja u radu skupštine, ali se izražava zabrinutost zbog toga što se zapaljivi jezik i dalje koristi tokom parlamentarnih rasprava i poziva se novi parlament da ne toleriše ovu praksu, prenosi Beta. Ponavlja se zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a Srbija se poziva da intenzivira napore za efikasno rešavanje tih pitanja. Posle rasprave u AFET, o nacrtu rezolucije o Srbiji treba da raspravljaju i glasaju poslanici EP na plenarnoj sednici, kako se očekuje, u julu. Rezolucije EP nisu pravno obavezujuće za države članice niti institucije EU.
Dojave o bombama vid pritiska na našu zemlju
Ministar Vulin je izjavio juče da su u poslednje vreme učestale dojave o bombama nastavak pritiska na Srbiju, našu ekonomiju i predsednika Aleksandra Vučića da napusti politiku vojne neutralnosti i donošenja samostalnih odluka. „Naše službe, koje su sposobne i opremljene, efikasno detektuju odakle dolaze te dojave, uglavnom iz jednog centra jedne zemlje u Evropskoj uniji i sa teritorije Ukrajine”, kazao je Vulin za RTS. Ukazao je da su poslednje dojave o navodnim bombama u tržnim centrima došle sa servera koji je lociran u Švajcarskoj. Kako je naveo, Srbija je od Švajcarske, Ukrajine, ali i drugih zemalja odakle dojave dolaze zatražila informacije ko s njihovog servera to radi, ali da za sada nismo dobili pozitivan odgovor.Antrfile
Ipsos: za EU integracije 35 odsto građana, protiv 44 procenta
Većina građana Srbije protiv je ulaska Srbije u Evropsku uniju, pokazuju istraživanja agencije Ipsos, a glavni razlog, kako anketirani navode, jesu pritisci koje Srbija trpi od EU, a tiču se uvođenja sankcija Rusiji. Prema istraživanju Ipsosa, protiv evropskih integracija je 44 odsto građana, dok je 35 odsto za, a ostalih 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni, prenosi Tanjug. Direktor Ipsosa Marko Uljarević kaže za „Blic” da se danas, prvi put od kada se prate trendovi u vezi s evropskim integracijama, registruje da veći broj građana Srbije ne bi glasao za pristupanje Evropskoj uniji na eventualnom referendumu, u odnosu na one koji integracije podržavaju. „U martu smo imali oštar rast broja ljudi koji su protiv evropskih integracija, praćen blagim padom onih koji integracije podržavaju. Proteklih mesec dana su nam doneli nastavak trenda rasta broja ljudi koji se protive pristupanju EU, uz još oštriji pad onih koji podržavaju integracije. Sada imamo 34,9 odsto građana koji bi na referendumu podržali pridruživanje Srbije EU, dok bi protiv glasalo 43,8 odsto”, naveo je Uljarević. Prema njegovim rečima, tu promenu nedvosmisleno možemo dovesti u vezu s ratom u Ukrajini.
Izvor: Politika.rs
