“Zu zu zujalice” za “15 minuta”: Gluvi nisu nemi, njihov maternji jezik je znakovni

Nemogućnost da koriste svoj maternji, znakovni jezik jedan je od problema na koje su gluve i nagluve osobe u Nišu ukazale i ove godine na Međunarodni dan znakovnog jezika i u okviru Nedelje gluvih. Sa željom da to promene, članovi niškog Udruženja “Zu zu zujalice” rade pesmice, filmove i predstave na znakovnom jeziku. U emisiji “15 minuta” poručili su da gluv nije nem, ali da je u Nišu skoro nemoguće da se nauči znakovni jezik.

Okupili su se oko ideje da prave muziku za decu i da tako šalju snažne poruke o prirodi, prijateljstvu i lepom vaspitanju, a onda su odlučili da taj sadržaj učine dostupnim i gluvoj deci.

Radila sam kao prevodilac za znakovni jezik, a moj brat, koji je deo “Zujalica”, ima u porodici gluve osobe. Smatrali smo da je najnormalnije naš sadržaj prevesti. Tako je krenulo. Mi nismo inicijalno bili grupa koja radi za gluve, tj. prilagođava svoj sadržaj samo gluvima, nego smo za svu decu – navodi predsednica Udruženja Milica Lazarević.

Trude se da te poruke što lakše dopru do dece, pa dosta pažnje posvećuju bojama, kostimima i samom izgledu spotova. Međutim, Lazarević kaže da su imali samo ideju i želju da nešto menjaju na bolje kada su počeli.

Osim pesmica, snimaju edukativne emisije u sklopu projekta “Deca zna(ku)ju”, a filmom Bitisanje – gluv nije nem želeli su da slikovito pokažu sa kojim problemima se svakodnevno zajednica gluvih suočava.

Do sada su nastupali na više festivala i već dobili neke nagrade. Planiraju da snimaju i na Staroj planini, sa šumarima, a izdvajaju predstavu Čuvari prirode, za koju kažu da je jako dobro prošla kod dece.

Posle predstave dobili smo informaciju od prijatelja da su videli neko dete u kafiću koje je stalo i reklo: “Ja sam čuvar prirode, ko je ovo ovde bacio?”. To je ono što nas ispuni da možemo da idemo dalje – poručuje Lazarević.

Mladen Milojković iz Udruženja ističe da je jedna od njihovih ideja da objasne ljudima da je “gluvonem” pogrdan naziv, kao i da nije ispravno koristiti termin “osoba sa oštećenim sluhom”, već isključivo “gluve i nagluve osobe”.

“Osoba oštećenog sluha” – šta to znači? Može da čuje malo, ne može? Jasno definišete ako kažete “gluv” ili “nagluv”. “Gluvonem” se ne koristi jer oni imaju svoj jezik i nisu nemi – pojašnjava Lazarević.

Njih dvoje kažu i da u medijima nema dovoljno sadržaja za gluve, naročito ne za gluvu decu, kao i da u Nišu ne postoji opcija da se nauči znakovni jezik, osim pojedinih projekata.

Marvel je uveo to da je gluva glumica postala superheroj. Sad smo imali film nagrađen Oskarom, CODA. Tu se dešava neki pomak. Mi obično malo kasnimo i nadam se da će se to promeniti – navodi Milojković.

Drugi aspekt problema su muke koje imaju sami tumači – u Nišu ih je svega dvoje angažovano za više hiljada gluvih, moraju biti dostupni 24 sata, a rade po ugovorima o delu, bez zdravstvenog osiguranja, staža i godišnjeg odmora.

Morate da znate sve sfere – zdravstvo, obrazovanje… Ako idem na pregled moram da znam koja je bolest, kod kog specijaliste idemo. Idem na roditeljski, u policiju, u banku, sud… Plata ne postoji. To je Ministarstvo projektno finansira i tumač dobije neto 20.000 dinara – žali se Lazarević.

Apeluje na nadležne da probaju da nađu sistemsko rešenje za to. Lazarević i Milojković poručuju svima koji ne čuju, a žive u Nišu, da ih mogu naći na društvenim mrežama i kontaktirati preko naloga “Zu zu zujalice” i “Zu centar” na Fejsbuku jer su, ističu, otvoreni za svaku saradnju i nove ideje.

Izvor: JuzneVesti

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Prijatelji sajta: MojaKompanija.rs