Rana detekcija karcinoma najviše trpela zbog kovida

Od početka pandemije korona virusa, u Srbiji su najviše „trpeli“ pacijenti koji su čekali „skrining“, odnosno ranu detekciju karcinoma, a istraživanja su pokazala da se skrining raka grlića materice smanjio za 45 odsto, izjavio je načelnik Odeljenja operative i intenzivne nege Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Nišu dr Radomir Živadinović.

Prema njegovim rečima, i u zemljama poput Slovenije, koje imaju i bolji i organizovaniji skrininig za rak, imale su u toku prve godine epidemije pad u skriningu za čak 80 odsto.

„Poslednjih nekoliko meseci mi pokušavamo da nadoknadimo propušteno, bolje smo organizovani, tako da mislim da polako smanjujemo tu razliku koju smo napravili u prvoj godini sa kovidom“, istakao je dr Živadinović.

On je kazao da je činjenica da je broj detektovanih pacijentkinja sa premalignomima i malignomima prošle godine smanjen, što ukazuje da će ih ove godine sigurno imati više.

„To su pacijentkinje koje su se redje javljale na kontrolu, što je sigurno uticalo na stadijume bolesti i tek će u narednim godinama uticati na lečenje“, izjavio je dr Živadinović.

U niškom regionu, dodao je dr Živadinović, sa novom dijagnozom karcinomom grlića materice godišnje se javi 180 do 200 žena.

„Ono što je po meni dramatično je to što je od tih 200 žena koje se jave sa novom dijagnozom čak 45 odsto, pa i 50 odsto njih u odmakloj fazi bolesti kada nije moguće ni hirurško lečenje“, rekao je dr Živadinović.

On je apelovao da sve ženske osobe barem jednom godišnje urade kolposkopiju i Papanikolau test, jer je to jedini način da se bolest detektuje.

Živadinović je dodao da običan ginekološki pregled ne može da detektuje bolest u ranoj fazi.

„Kada se jave simptomi onda je kasno. Ukoliko se radi o premalignoj i početnoj mikroinvazivnoj bolesti izlečenje je stoprocentno sa malom hirurškom intervencijom i mogućim radjanjem nakon toga“, kazao je dr Živadinović.

Prema njegovim rečima, od raka grlića materice najčešće oboljevaju žene koje imaju izmedju 30 i 45 godina.

„Skrining treba da otkrije bolest u ranoj fazi, u 25. godini i 30. godini, kada je lečenje stoprocentno. Zakasneli slučajevi dolaze na naplatu u čestrdesetim godinama u vidu invazivnog karcinoma“, istakao je dr Živadinović.

Kako je kazao, Svetska zdravstvena organizacija podržala je odluku Srbije da preporuči HVP vakcinu za mlade od devet do 19 godina i da refundira troškove vakcinacije koji nisu mali i iznose 100 evra po jednoj dozi.

„Drugi dobar pomak je je odluka da to bude devetovalentna Gardasil vakcina koja je jedna od najsavremenijih i koja ‘pokriva’ one tipove virusa koji su, po našim istraživanjima, prisutni u našem okruženju“, objasnio je dr Živadinović.

Prema njegovim rečima, preporuka je da se HPV vakcina primi izmedju devete i 19. godine, ali nema nikakvih razloga da se vakcina ne primiti čak i do 45. godine.

Idealno je, dodao je, da se primi do 11. godine ili 12. godine, zato što je tada mogućnost da zaštiti od raka grlića materice 90 odsto, dok u kasnijim godinama pouzdanost vakcine opada i u 40-tim godinama iznosi ispod 40 odsto.

Izvor: Niškevesti.rs